Уметничко стваралаштво босанских крстјана | Племенито

Уметничко стваралаштво босанских крстјана | Племенито

Уметничко стваралаштво босанских крстјана


ХВАЛОВ ЗБОРНИК

Библијске књиге цркве босанске, за разлику од библијских књига западних катара које су без ликовног украса, имају три слоја декоративних и ликовних илуминација. Најстарија и заједничка свим библијским књигама цркве босанске је декоративна илуминација иницијалних слова заставица и вињета које се налазе већ у Ватиканском апракосном еванђељу из прве половине XIII века.  Највише илуминација декоративног карактера имају Дивошево четвороеванђеље и Праксапостол из Гиљфердингове збирке бр. 14. Иницијали и заставице су образоване од преплетених трака, разлисталих и расцветалих грана у које су уплетене ликовне представе реалних и фантастичних животиња заједно са људским ликовима. У неким се фигуралним иницијалима препознају и иконографски садржаји, као, примера ради, Христос и Петар, односно вешање Јудино у Дивошевом четвороеванђељу, који својим ликовним изразом алудирају на садржај еванђељског текста.

Други слој ликовног украса у библијским књигама цркве босанске репрезентују минијатуре, чија иконографија следи правоверну традицију. Овај ликовни украс најраније репрезентује Гиљфердингов праксапостол бр. 14, ликовима апостола Павла са Тимотејом и апостола Павла са младим Галаћинином.  Портрети еванђелиста налазе се и у Копитаровом и другим млађим четвороеванђељима. На прелазу из XIV у XV век ова врста минијатура добила је шире оквире, обухватајући сложеније ликовне композиције, али не напуштајући појединачне или групне представе еванђелиста, апостола и старозаветних пророка, па и самих крстјана који су као „свети" и „божији људи" припадали реду апостола и хришћанских светитеља.  Оба ова типа минијатура заступљена су у Млетачком и Хваловом зборнику. У првом се налазе портрети апостола Јакова, Петра и Павла који еванђелисти Луки диктира текст своје посланице, а у другом, у уводном делу, групни портрети апостола Тадеја и Симона, Бартоломеја и Јакова, Павла и Петра, Андрије и Јована, Јакова и Филипа, Матеја и Томе, Матеја и Јована Крститеља, а у самом тексту појединачне фигуре апостола Јакова, Петра, Јована, Јуде и Павла, којима су придодати Давид и Мојсије са Јудејцима.


КОПИТАРОВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Ликови апостола и пророка у уводном делу Хваловог рукописа изгледа да су накнадно додати, а ликови апостола и пророка уконпоновани у текст рукописа говоре као да их је радио сам Хвал или неки други сликар са којим је Хвал као писар рукописа несумњиво сарађивао.

У оба се зборника налази и већи број минијатура са ликовним композицијама, чија је иконографија и у целини и у појединостима правоверне оријентације. Млетачки рукопис има две такве композиције. Прва се налази испред текста Декалога и представља Позивање Мојсија на гори Хориву и Несагориву купину, а друга, испред Дела апостолских представља Вазнесење нацртано на две стране. На једној су ликови 11 апостола са два анђела изнад њих, а на другој, Христос са два анђела и четири симбола еванђелиста.  Хвалов зборник има више таквих композиција. На почетку текста налази се Христово распеће са Богородицом и еванђелистом Јованом, Богородица са Христом на престолу и Благовести са Богородицом и арханђелом, а у самом тексту зборника, Христос на престолу који благосиља апостоле, Вазнесење Христово са шест анђела који носе мандролу Христа и дванаест апостола са Богородицом испод њих и Каменовање св. Стефана.

Трећи слој, који садржи минијатуре симболичког садржаја, започео је крстјан Твртко Припковић ликовним приказом крилатог лава као симбола еванђелиста Марка. У фрагментарно сачуваном Вруточком четвороеванђељу налази се само ликовни приказ орла као симбола еванђелисте Јована, а у Копитаровом четвороеванђељу, ликовни прикази вола и орла као симбола еванђелиста Луке и Јована. Симболи еванђелиста налазе се и у другим четвороеванђељима босанске провенијенције. У Никољском четвороеванђељу еванђелиста Матеј је симболично представљен као клечећи анђео, а у Млетачком зборнику симболи еванђелиста се појављују појединачно или у већим ликовним композицијама.


МАНОЈЛОВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Симболи еванђелиста у библијским књигама цркве босанске следе правоверну иконографију и у потпуности се разилазе са симболичком иконографијом богомила који су, према једном податку попа Драгоља, симболима еванђелиста давали други доктринарни значај. Анђео, као симбол еванђелисте Матеја, симболички је представљао Христа, кога су средњовековни дуалисти сматрали анђелом заједно са Девом Маријом и еванђелистом Јованом, во, као симбол еванђелиста Марка, Христову добровољну смрт коју је Христос наговестио на Тајној вечери, лав, као симбол еванђелиста Марка, Христа који као заспали лав не затвара очи, остајући будан, а орао, као симбол еванђелиста Јована, Христово узнесење на небо.

У Млетачком и Хваловом зборнику налази се неколико минијатура које су неки истраживачи непотребно повезивали са јеретичким учењем цркве босанске. Данас је утврђено да је иконографија и тих минијатура правоверног карактера. Клечећи анђео са нимбом који држи за ланац везаног грифона на почетку Јовановог еванђеља у Млетачком зборнику представља илустрацију двадесете главе Јованове Апокалипсе и нема ништа јеретичког. Правоверни карактер минијатуре орла и једне четвороножне животиње која у устима држи реп у облику двоструког крста, која се налази на почетку Друге Петрове посланице Млетачког зборника, има бројне аналогије у минијатурном сликарству источне цркве.


РАДОСАВЉЕВ ЗБОРНИК

Узалудно је јеретички карактер тражен и у једној минијатури која се налази на почетку Посланице Јеврејима истога зборника. Минијатура је компонована од две допојасне фигуре које имају крстове у нимбовима и представља, на што упућује и текст Посланице, бога оца и Христа као сина божијег и вишег од анђела, што је управо супротно учењу средњовековних дуалиста. Ј. Максимовић је скренула пажњу да се ликовни прикази бога оца и сина без св. Духа налазе и у византијском минијатурном сликарству и да то не представља никакав иконографски изузетак.

Ликовне илустрације у рукописном наслеђу цркве босанске, остављајући по страни њихов уметнички карактер, у потпуности следе правоверну иконографију ослоњену на старе источне узоре и немају у себи ништа ни јеретичко ни дуалистичко.

 

Извор: Драгољуб Драгојловић, Крстјани и јеретичка црква босанска, Београд 1987.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg