Стећци око Блатачког језера код Коњица | Племенито

Стећци око Блатачког језера код Коњица | Племенито

Стећци око Блатачког језера код Коњица


слике

Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица
Стећци око Блатачког језера код Коњица

Село Блаце се налази на висоравни испод планине Ловнице (огранак Бјелашнице) у чијем трокуту су смјештена још и села Чуховићи и Врдоље. Надморска висина села је 1215 м.

Национални споменик чине:

- Блатачко језеро са околним пејзажом површине 2 хектара и дијелом кањона Ракитнице;

- Четири праисторијске гробне гомиле и некропола са 15 стећака на локалитету Косан-крст;

- Праисторијска гробна гомила и некропола са 12 стећака на локалитету Виш стијена;

- Праисторијска гробна гомила и некропола са три стећка на локалитету Бубалуша;

- Некропола са осам стећака на локалитету Код Чекића;

- Праисторијска гробна гомила и осамљени стећак на локалитету Комадинов до;

- Некропола са седам стећака на простору активног православног гробља и некропола са девет нишана у близини локалитета Комадинов до.

На сјевероисточној страни насеља лежи Блатачко језеро на надморској висини 1156 м, а око њега на седам локалитета распоређене су некрополе са стећцима и нишанима.

Са источне и јужне стране насеља простире се велики кањон Ракитнице, преко којег се пружа поглед на врхове Височице.

Културни пејзаж Блатачког језера смјештен је на планини Бјелашници, на граници са планином Височицом између којих се налази кањон ријеке Ракитнице у пејзажу изузетне љепоте, те са високим степеном биодиверзитета флоре и фауне.

Географски се према природном положају планина Бјелашница дијели на босанску (према Хаџићима, Пазарићу, Трнову и Раштелици), на сјеверним падинама и без сталних насеља, и на херцеговачку, на јужним падинама са сталним насељима.

Јужни дио Бјелашнице протеже се све до десне (босанске) обале ријеке Неретве. Управо на овом подручју је Паво Анђелић евидентирао најзначајнију скупину тумула – камених громила са подручја општине Коњиц.

Промјер громила износи углавном до 3,10 м, а висина од 0,5 до 2 м и имају и своја посебна имена, нпр: Кириџијска громила, Стража, Велика громила и Косан крст.

Назив и положај ових громила указује и на њихову функцију објеката подигнутих можда ради култних, саобраћајних и одбрамбених потреба.

Подручје са тумулима надморске висине 1200 – 1400 м служило је углавном као планински пашњак, а искориштавали су га дијелом становници споменутих села, а дијелом полуномадски сточари из доње Херцеговине (Хумљаци).

Блатачко језеро, на карстној заравни планине Бјелашница, 21 километар источно од Коњица, је правоугаоног облика, до 500 м дуго и 140 м широко.

 

Преузето са сајта ОПШТИНЕ КОЊИЦ

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg