Стећак у дворишту манастира Докмир код Ваљева | Племенито

Стећак у дворишту манастира Докмир код Ваљева | Племенито

Стећак у дворишту манастира Докмир код Ваљева


слике

Стећак у дворишту манастира Докмир код Ваљева


До манастира Докмир се долази, када се на путу Ваљево – Шабац скрене према Памбуковици а затим код путоказа скрене до места Докмир по коме је и добио име. Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице. Не зна се тачно када је манастирска црква подигнута али се претпоставља да је то било у 15. вијеку од када и потичу први писани помени.

Страдао је од земљотреса и обновљен је 1734. год о чему постоје и записи. У манастиру је радила основна школа све до 1788 год. када је манастир запалио Махмуд паша Бушатлија. Коначна обнова извршена је 1976 год. а од 1992 год. преласком монахиња из  тада срушеног манастира  Житомислић у Херцеговини у манастир Докмир овај манастир је активан и женски.

У дворишту манастира, неколико метара од његових зидова, налази се надгробни споменик у облику квадратног стуба, на чијем врху се налази камени кров на четири воде. Овај споменик сличан је неким облицима стећака на простору Херцеговине и Босне, као и неким другим споменицима, као што су нпр. споменици у старом гробљу у мјесту Рајац код Неготина. Оно што још више доводи овај споменик у везу са стећцима јесу украси на њему. На споменику је приказана људска фигура, вјероватно покојника који је сахрањен под спомеником, затим мач и штит, розета, две укрштене линије на чијим крајевима се налази приказ који подсјећа на љиљан, итд. Мач и штит, розете и љиљани су прилично чести украси на стећцима западно од ријеке Дрине.  Можемо закључити да се овдје дефинитивно ради о стећку, што показује да се питање поријекла и распрострањености стећака мора поново истражити.


Докмирски стећак припада вјероватно неком великашу чије име нам није познато, из 15. вијека. То што се налази крај православног манастира, и што је настао кад и манастир говори нам да стећке дефинитино морамо посматрати као православне споменике, а никако као јеретичке, богумилске, итд. Гдје год има Срба у средњем вијеку, ту налазимо и стећке или споменике који су слични стећцима.

 

ИЗВОР: Манастир Докмир, Колубара.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg