Стари град Почитељ | Племенито

Стари град Почитељ | Племенито

Стари град Почитељ


слике

Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ
Стари град Почитељ

ПОЧИТЕЉ, средовјечни град у жупи Дубраве, уз лијеву обалу Неретве, повише данашње вароши Чапљине, спомиње се први пут 19. фебруара 1444. То је био мален град, који се по свој прилици састојао од једне куле. Након пада Босне, настојањем угарско краља Матије Корвина, радило се око утврђења Почитељ а, како би се ту створило једно јако упориште против турских освајања. У тој акцији краља Матију помагали су Дубровчани, као и стари херцег и његов син Влатко. Године 1465 постављен је за почитељског кнеза неки Павао, који је заповиједао угарском посадом, која је била овдје смјештена. Сва су та настојања била узалудна, јер је након кратке опсаде хумски војвода Хамзабег заузео Почитељ нешто прије 20. септембра 1471. Од тога времена па све до 1835. сједио је у Почитељ  диздар с мањом посадом.

О граду Почитељу дају нам нешто више података два извора из XVII вијека По Мемибеговићеву опису у Почитељ у је сједио ага и заповиједао посадом од 150 војника. Под градом је било насеље с 300 кућа. По Евлији Челебији тврђава је малена и ниска, али врло тврда и на њој су гвоздена врата. Опкопа нема. У тврђави је диздарева кућа, један амбар, једна мала кула, мала џамија и водена кула, из које се за вријеме опсаде силази води низ скалине од 200 степеница, којима се и данас види улаз. У тврђави је онда стражарило 50 војника, а у случају навале могло се у њу смјестити само 500 бранитеља, јер је сасвим малена.

Како се види, у ова два извора не подудара се број чувара. Из других извора знамо да број код Евлије Челебије одговара правом стању. За вријеме бечког рата запалио је Вуле Новковић 1669. Почитељ. И у 1698. била је једна млетачка навала, и због тога затражили су Почитељци помоћ од Благајаца 6 зилхиџа 1109. (15 јуни 1698).

Све до пред конац XVII вијека остала је тврђава у Почитељу онаква, какву су је затекли Турци. Прије 1698, можда одмах након пада Габеле опасан је Почитељ бедемима, дозидана градска кула и саграђене двије табије. Кула се звала Мира Л а ј е в а, једна табија прозвана је М е х м е д п а ш и н о м , а друга Д е л и б а ш и н о м . За ове називе — данас у Почитељу потпуно заборављене —знамо из једне бујрулдије од 22. шевала 1109. (1 мај 1698.) на благајског кадију, којом је наређено да се усијече 1700 д и з м и (греда) за изградњу шарампова од Мехмед пашине табије до Миралајеве куле и од Неретве до Делибашине табије. На благајски кадилук отпало је 1200 комада дизми, док се за осталих 500 не каже, ко ће их усјећи. Мехмед-пашина табија постоји и данас и Почитељци је зову Па ш и н а или Ц а р е в а табија, док је Делибашина потпуно срушена пред којих осамдесет година.

По коме је Мехмед-паши добила ова табија своје име, засада се не зна. Између 1685. и 1697. измијенила су се на Босни три везира споменутог имена:

Мехмед-паша Атлагић, Мехмед-паша Корча и Сари Мехмед-паша Осјечанин. У град се улазило кроз двије велике капије и двоја мала врата. Од почетка XVIII  до 1835. Вијека постојала је и почитељска капетанија. Од 1782. до 1879. био је Почитељ сједиште кадилука. Укинућем капетаније напуштен је град, а докидањем котара почела је пропадати и варошица, док није постала најобичније село.

Од почитељских диздара спомињу се у разним изворима: Мехмедага (1695, а умро нешто прије 18. XII 1697), његов син Ахмедага (постављен бератом од 4 џум. II. 1109. или 18. XII 1697.), Мустафа (1764) и као задњи Омерага Халилагић (умро иза1878). Г е д и к т и м а р почитељских диздара био је у нахији Видошка (Столац), а износио је 2000 акчи.

Једном почитељском диздару, чије нам име није познато, опремили су Дубровчани 1475 г. на дар сукна у вриједности од 25 перпера. Мустахфизи Почитељ а били су тимарлије, али је било 26 мустахфиза а л у ф е д ж и ј а, који су постављени при оснутку почитељске капетаније (основане нешто прије 1713). Године 1733 био је у Почитељу мустафхиз неки Џафер, чији је тимар као оџаклук од 1400 акчи био у селу Ротимљи.

 

ИЗВОР: Hamdija Kreševljaković, Hamdija Kapiđžić, Stari hercegovački gradovi, Naše starine 2, Sarajevo 1954.

ФОТОГРАФ: Јован Видаковић

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Град Градина Средњи вијек