СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ | Племенито

СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ | Племенито

СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ


слике

СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ
СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ
СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ
СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ
СТАРИ ГРАД БЛАГАЈ

Благај бијаше главни град хумске земље. Његове рушевине виде се и данас на једном кршу изнад извора Буне и данашњег насеља Благаја. Основица му је јајолика облика. Градски обор затварају чврсти, високи и са четири куле и много пушкарница осигурани зидови. На сјеверној страни је улаз, утврђен јаком капи-кулом с малим предворјем. Око зидова је ходник који је био проширен дрвеном галеријом, чији се трагови сада распознају. До тога ходника водиле су петере камене степенице. Зид је нарочито тврдо изграђен с источне стране, док се на западној диже четвераста кула. У граду је био двор хумске господе са двије чатрње, ризницом и тамницом. У Благају је кнез Мирослaв, који је од свога брата Стефана Немање добио Хум на управу, саградио цркву св. Козме и Дамјана, од које је остао сачуван Мирослављев натпис познат под називом Благајски натпис.

У овом су граду понајвише боравили господари хумске земље Сандаљ Хранић и његов синовац и насљедник Стефан Вукчић , херцег св. Саве. Под овим градом, на територији данашњег Благаја или у његовој најближој околини, стајаше у средњем вијеку дворац Бишће . У тај дворац понекад су се навраћали босански владари. Бишће се први пут спомиње 1220. у борби Стефана Првовјенчаног са Петром, хумским жупаном, а онда 1327. у вези са баном Котроманићем, 1382. с краљем Твртком, 1395. с краљем Дабишом, више пута с краљем Остојом, а задњи пут 1418. У Бишћу, у П о д г р а ђ у, издао је краљ Твртко 2. децембра 1382. једну повељу. Како се овдје спомиње Подграђе, то је сигурно тада постојао и град Благај, који се изричито спомиње први пут 1428. У све три познате повеље у којима се набрајају градови и жупе херцега Стефана спомиње се и Благај. У борби херцега Стефана са синовима Благај је био заузео 1452. Владислав Херцеговић, а Турцима је пао у руке 1465; осам година касније (1473) спомиње се благајски кадија. У овом су граду држали Турци посаду све до 1835 године. Како је Благај био без стратегијске важности, посада није становала у граду, него у насељу под градом. Овај је град у народу познат под именом Стјепан-град или Шћепан-град , а то је име добио по херцегу Стефану.

 

Литература: Hamdija Kreševljaković, Hamdija Kapidžić, „Stari hercegovački gradovi“, NAŠE STARINA II, Sarajevo 1954.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg