СТАРИ ЋИРИЛИЧНИ НАТПИС У СТАРОМ СЕЛУ У ГЛАМОЧУ (ПРВА ПОЛОВИНА 15. ВИЈЕКА) | Племенито

СТАРИ ЋИРИЛИЧНИ НАТПИС У СТАРОМ СЕЛУ У ГЛАМОЧУ (ПРВА ПОЛОВИНА 15. ВИЈЕКА) | Племенито

СТАРИ ЋИРИЛИЧНИ НАТПИС У СТАРОМ СЕЛУ У ГЛАМОЧУ (ПРВА ПОЛОВИНА 15. ВИЈЕКА)

Натпис на гробној плочи пoродице Милутина Маројевића у литератури се помиње као „Натпис из Царевца“, а налази се у православном гробљу (код Љубомира Стојановића: у „Царевачком Гребљу“) у Старом Селу у Гламочком Пољу. Натпис је објављиван неколико пута од 1894. до 1970. године, када га приказао заслужни епиграфичар Марко Вего који се понајвише приближио његовом рјешењу. Његови претходници[1] начинили су низ погрешки и превида. Ћиро Трухелка и Љубомир Стојановић натпис су читали на сљедећи начин: Se + ku:a + milutina +maroevi(:a) i negove + /ene + vladisave i ni} (+) ditce i zaime + milutinq a se + nitkorq + ne stani + [ nimq. Марко Вего је понудио другачије тумачење[2], видјевши да у завршници натписа не стоји: stani, већ: stavi, али је погријешио у једној ријечи у средини трећег реда: он је читао: za ime, а треба: zakle. Марко Вего, дакле, није успио (због читања те ријечи zakle) да понуди и потпуну логичност садржини натписа. Слово К, наиме, у овој ријечи уклесано је на идентичан начин као слово К у ријечи КУЋА у првом реду натписа.


Цртеж натписа начињен је 4. јуна 2016. године на темељу увида на оригиналу:


+ Se + ku:a + milutina + maroevi(:a)

i negove + /ene + vladisave

i ni} (+) ditcei i zakle + milutinq

a se + nitkorq + ne stavi + [ nimq

 

Превод на савремени српски језик: Ово је кућа Милутина Маројевића и његове жене Владисаве и њихове дјеце. И закле Милутин: Овдје нико (други да се) не стави с њим.


Натпис је усјечен доста невјешто у четири реда на источној половини дуже сјеверне стране споменика типа дебеле плоче (сандука, по класификацији Шефика Бешлагића) димензија: 1,92 х 1,02 х 0,36 m. Клесар није посједовао добар осјећај за простор и у трећем и четвртом реду прибјегао је смањивању величине словних знакова за половину.


Гробље у чијем сјеверном дијелу се налази овај споменик је врло пространо. Њему гравитирају житељи заселака: Карловац, Подглавица, Заглавице и Царевац, док се житељи Скуцана укопавају у својем гробљу.


Поред овог споменика на простору гробља лежи велики број средњовјековних надгробних плоча чији је број приликом истраживања Шефика Бешлагића износио деведесет и шест. Овај истраживач помиње и остатке „Маројевића града“ на оближњој коси Тисовац.[3]

 

На сјеверном крају гробља постављена су три надгробна споменика у форми Крста. Највећи мјери: 1,81 х 0,87 х 0,27 m. Он посједује три клесане људске фигуре на источној страни. Поред ових споменика, које бисмо могли смјестити у 16-17. вијек, у гробљу се налази велики број надгробних Крстова из 19. и 20. вијека. Занимљиво је поменути да се и у осталим активним православним гробљима у овом гламочком крају виђају надгробни Крстови монументалне израде, па и када припадају крају 19. и почетку 20. вијека. Такав је случај са Петрића гробљем код Скуцана или са гробљем села Камен под гребеном Словин (Каменска српско-православна парохија), гдје се такође налазе јако велики и масивни Крстови.

 

У средишњој зони овог гробља постоји старији Крст димензија 1,95 х 1,17 х 0,18 m, као и велики број врло крупних споменика у форми Крста у јужном дијелу гробља. По својим димензијама оно би свакако били примјеренији средњем вијеку. У гробљу села Камен, на источном његовом крају, налази се надгробни Крст димензија 1,50 х 0,56 х 0,30 m који у свом средишњем дијелу чува ћирилични натпис Луке Врањеша, а који је већ помињан у литератури[4]. Натпис је израђен 1759. године и у њему се помиње поп Лазар. У непосредној близини гробља налази се црква и манастир Светог Јована (Веселиње)[5].

           

Православна гробља Гламочког Поља чувају некрополе средњег вијека, а својим натписима свједоче континуитет ћириличне писмености овог краја као и висок ниво писмености – утицаје из црквено-словенских књига – које показују њихови епитафи. Истовремено, својим димензијама надгробни Крстови у селима Гламоча као да подражавају и традиције средњега вијека, када су израђивани веома крупни споменици, а које у великом броју виђамо на простору Старе Херцеговине[6].

 

Старији надгробни Крстови у „Царевачком Гребљу“ (Старо Село)


Главни дио натписа:

prestavl[i rabô

b(o)/J luka vrane[(ô)

podruzJ ego

bo/o sJnô Wcu

W ro/des(t)va

h(ristov)a P n T krst(ô)

 

Поред овог споменика својим обликом издваја се и надгробни Крст који се налази у његовој непосредној близини, са урезаном 1749. годином, а помиње и јереја Јевтeнија, сина Цвије Матића из 1842. године: zdY po;ivaetô rabô bo/i Jerei evtanJA sinô cvJe mati;a prestavJ se mYseca 12 agusta 1842. Овај крсни споменик израђен је из једног комада стијене, а представљен је трима спојеним Крстовима.

 

 

АУТОР: Горан Ж. Комар



[1] Ћиро Трухелка, Старобосански писмени споменици, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, св. 4., 1894, 782. По њему и: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 3, бр. 4793.

[2] Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knj. IV, Sarajevo, 1970, 79, br. 261. Овдје Вего доноси и снимак маркираног натписа темпером, који је, међутим, неупотребљив.

[3] Šefik Bešlagić, Stećci – kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 115.

[4] Dimitrije Sergejevski, Putne bilješke iz Glamoča, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1942, 150-154.

[5] Епископ Хризостом (Јовић), Манастир Веселиње, Гламоч, 2005

[6] Горан Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), Херцег Нови, 2015, 300-355. Највећи број оваквих споменика лежи на подручју Билеће и Љубиња

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg