СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА У КИЈЕВЦИМА КОД ГРАДИШКЕ | Племенито

СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА У КИЈЕВЦИМА КОД ГРАДИШКЕ | Племенито

СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА У КИЈЕВЦИМА КОД ГРАДИШКЕ

10:43:24 14.04.2016

Археолошка налазишта (градине, тврђаве) и старине (развалине опека, разни предмети од керамике, оруђа...) поуздано говоре о прастановницима насеља. Служећи се изворима и истраживањима на терену, уочени су бројни трагови материјалне културе из прошлости регистровани у Кијевцима и ужој околини.

Археолошко налазиште Манастириште, познато је по пронађеним темељима православне цркве, двије цркве брвнаре, римским вилама, економским објектима и стотинама православних гробова, као и римском урном с пепелом. Римске утврде и споменици потичу из X, а православни из XII вијека и касније, што указује да је ту првобитно била римска утврда на чијим темељима је настао православни манастир. О насељености и животу свједочи и пронађени ћирилични натпис из 1301. Сматра се да га је написао поп Ломнички, свештено лице са простора западне Босне, који се везује за манастир Ломницу код Шековића на истоку Републике Српске. Наведени проналазак указује на нова сазнања о распрострањености православне цркве у средњем вијеку на подручју босанског и угарског краљевства. Локалитет у Кијевцима, постао је врло значајан 1958. године, када је откривен први натпис писан глагољицом из X и XΙΙ вијека. У наведеном периоду се није приступило детаљном истраживању као данас, па је локалитет значајно дуго био прекривен шумом и дебелим слојем земље. У локалитету се налази и црква зидана каменом и римском циглом, чији темељи су обновљени. Око цркве, налазе се многобројни надгробни споменици. У њима су откривени комплетни људски скелети сахрањени по православним обичајима. Проналасци су послати у истраживачки институт у Лондону, гдје је утврђено да потичу из 1250. године. 

У близини Манастиришта налази се издашан извор који користе оближњи мјештани. Извор никада није пресушио, без обзира на климатске промјене, земљотресе и друге елементарне непогоде, а казивачи истичу да постоји више легенди о његовом постанку. Према једној, када су Турци срушили манастирску цркву Карановац, а звоно чији се продоран звук чуо у цијелом Поткозарју ударило о земљу, са тог мјеста потекла је вода, од које је настао данашњи извор. Друга легенда везана је за манастирску цркву Карановац. Манастир је срушен за вријеме турске владавине, а сав материјал је с руке на руку српско становништво донијело у Бањалуку, гдје је од тог материјала саграђена џамија Ферхадија (1579. године у класичном отоманском стилу). У насељу постоји мјесно гробље у којем се налазе стари надгробни споменици. Претпоставља се да ти споменици потичу из периода када је овдје постојао манастир. На њима нема видљивих натписа, осим уклесаних вјерских знамења, чија величина је била условљена богатством породица. Највећи споменици са једне стране имају уклесан крст, а са друге изглед посједа преминулог, на којем се тешко препознају објекти, ограде и пластови сијена. Богата средњовијековна прошлост и трагови старих насеља, објеката и гробља, указују на значајну могућност у формирању археолошке збирке у насељу Кијевци.  

Текст преузет из стручног рада Тање Мишлицки, "Кијевци - насеље код Градишке са археолошким налазиштем Манастириштем", комплетан рад можете прочитати на линку: ДЕМОГРАФИЈА.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић