СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА И НЕКРОПОЛА ПОД СТЕЋЦИМА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНА, БЈЕЛОСАВЉЕВИЋИ | Племенито

СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА И НЕКРОПОЛА ПОД СТЕЋЦИМА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНА, БЈЕЛОСАВЉЕВИЋИ | Племенито

СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА И НЕКРОПОЛА ПОД СТЕЋЦИМА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНА, БЈЕЛОСАВЉЕВИЋИ


слике

СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА И НЕКРОПОЛА ПОД СТЕЋЦИМА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНА, БЈЕЛОСАВЉЕВИЋИ
СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА И НЕКРОПОЛА ПОД СТЕЋЦИМА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНА, БЈЕЛОСАВЉЕВИЋИ
СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА И НЕКРОПОЛА ПОД СТЕЋЦИМА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНА, БЈЕЛОСАВЉЕВИЋИ

Током 2008. године, без дозволе Завода за заштиту споменика културе РС, Комисије за заштиту споменика БиХ или урбанистичке сагласности, група грађана самоиницијативно, тешком механизацијом оштетила је комплекс цркве и некрополе на локалитету Црквина у Бјелосављевићима. Највећа разарања претрпјели су остаци средњовјековне цркве и стећци који су се налазили у близини. Том приликом на централном дијелу комплекса уништени су остаци темеља цркве, док је остали дио откривен и остављен без заштите и који већ 5 годину пропада под утицајем атмосфералија. Откривени остаци, од којих је највидљивија апсида цркве указују на постојање тробордне базилике, сасвим сигурно кориштене током 15. вијека, али могуће и раније. Истом приликом оштећен је и већи дио стећака, више од 10 комада који су избачени из свог првобитног положаја, а кости покојника којe су лежали испод су дислоциране и данас пружају веома ружну слику о локалитету и нашем односу према прецима и покојницима. Стећци који су откривени и оштећени приликом механичке деструкције локалитета нису били раније евидентирани јер су се налазили испод површине и откривени су нови облици и украси на истим. Најзначајније форме су монументалне плоче које индицирају на сахрану црквених великодостојника у оквиру црквеног дворишта. Археолошка истраживања на цркви ријешила би дилему око датовања цркве, облика и намјене, али прије свега спријечила би даље пропадање сакралног комлекса.

Гласинац се у писаним изворима спомиње при пут у даровници босанског Краља Дабише 2. јуна 1394. године и то у контексту побједе босанске војске над Турцима у бици на Гласинцу. Гласинац се помиње у дубровачким изворима најчешће тачно под називом (Glasinac, Glasinacium), али понекад и као Glassinaca, Vlassinez. На његовом подручју, у првом реду, среће се црква у облику неколико формулација: до цркве на Гласинцу у Босни (ad ecclesiam in Glasinac in Bossinam), до мјеста званог Црква на Гласинцу (ad locum dictum ecclesiam de Glasinac), у Гласинац код једне цркве (ad Glasinac penes ecclesiam unam) и до цркве зване Гласинац (ad ecclesiam nominatam Glasinac). То значи да је на Гласинцу постојала црква која је највјероватније и сама носила назив Гласинац  и била је добро позната у Дубровнику. Првенствене јер се у склопу цркве или у њеној непосредној близини налазила средњовјековна царина. Царина се у писаним изворима јавља истодобно кад и црква крајем 30-их година 15. вијека, када су се Дубровчани жалили војводи Сандаљу. У том период, иако дубоко у земљи Павловића, царина на Гласинцу била је под управом војводе Сандаљ. а касније и његовог синовца војводе Стефана Косаче. Још је далеке 1891. године Ђ. Стратимировић убицирао је наше мјесто Црквина као мјесто на коме се налазила црква Гласинац.

Око саме цркве током 14. и 15. вијека подигнута је велика некропола под стећцима, данас је видљиво нешто више од 300, али њихов број током 15. вијека прелазио је 500. Број је можда и већи имајући у виду да је приликом недавне деструкције откривен један број стећака који се налазио испод површине. Један дио стећака уништен је приликом градње пута Соколац-Рогатица од стране Аустро-Угарске управе, док су други уништени од стране радозналих копача за благом.Уништен је и једини стећак са натписом који је гласио „сјече ками Владимир а писа Митро(и)ћ“. Иако писани извори нису тако бројни за Гласинац. Споменици материјалне културе указују на другачију слику. Густа мрежа праисторијских градинских насеља почев већ од бронзаног доба преко гвозденог доба указују на Гласинац као мјесто погодно за живот. Моћ праисторијских првака била је концентрисана око узгоја стоке, а услови на Гласинцу били су иделни за испашу. Римска освајања на Блакану нису мимоишла ни подручје Гласинца. Читава регија била је укључена у оквире провинције Далмација, док је Гласинац локално припојен агеру већег насеља на подручју данашње Рогатице. Спорадични налази античких споменик указују да су на Гласинцу постојали остаци мањих римских сеоских и господарских имања. Рановизантијска управа оставила је више материјалних остатака, првенствено ријеч је о утврђењу на Хрељином граду који је контролисао пут преко гласиначког поља, важну саобраћајницу и током византијског периода. Период управе Србије, а касније и Босне оставио је више материјалних остатка, укључујући остатке мањих утврђења на Витњу и Шенковићима и бројне веће и мање некрополе под стећцима. Надамо се да ће општина изаћи у сусрет и помоћи у заштити и презентацији овог важног културно-историјског комплекса. Његова локална важност је велика јер свједочи о континуитети идентитета православног живља, али и даље за разумјевање живота и духовност у средњем вијеку.


АУТОР: Александар Јашаревић, кустос  археолог Музеја у Добоју.

ТЕКСТ ПРЕУЗЕТ СА САЈТА: Општина Соколац

ФОТОГРАФИЈЕ ПРЕУЗЕТЕ СА САЈТА: Српска Православна Црква 

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg