Сребрни средњовјековни печатни прстен из Арнаутовића | Племенито

Сребрни средњовјековни печатни прстен из Арнаутовића | Племенито

Сребрни средњовјековни печатни прстен из Арнаутовића


слике

Сребрни средњовјековни печатни прстен из Арнаутовића

Печатни прстен пронађен у Арнаутовићима код Високог, данас се чува у Земаљском Музеју Босне и Херцеговине, под инв. бр. 620.  Прстен је направљен од сребра, а глава прстена има облик осмоугла на којој се налази урезан грб. Овај грб чини штит на којем је урезана кацига са плаштом, над којом се надвија попрсје вука са подигнутим предњим ногама раширених шапа, отвореном вилицом и истакнутим крзном. У историјској науци влада мишљење да је овај прстен припадао средњовјековном великашком  роду Прибинића.


Ирма Чремошник је овај прстен приписала породици Радојевић, која је припадала роду Прибинића, и са резервом датирала настанак прстена у XV вијек. Са друге стране, Павао Анђелић претпоставио је, да је прстен припадао Брајку Прибинићу који је умро око 1392. године и да је сахрањен са тим прстеном.

Великашка породица  Прибинића је била носилац насљедне жупанске части. Познати чланови ове породице и њихова генеалогија може се успоставити према појављивању у повељам.  Из овог рода познато је свега 7 чланова. Сви су били чланови великашког збора, односно државног вијећа и блиски сарадници владара. Забиљежени су на владарским повељама краљева: Твртка I, Дабише, Остоје и Твртка II.

Из прве генерације Прибинића познати су браћа Брајко (жупан, појављује се у 6 повеља између 1353. и 1392. године), Вукота (кнез, појављује се у 3 повеље између 1367. и 1395. године), те Радослав (жупан, који се појављује у двије повеље из 1378. и 1392. године). У континуитету се може пратити само потомство Радосава Прибинића. Његов син је Радоје Радосалић, жупан, а касније велики кнез босански, који се јавља на 6 повеља у периоду од 1392. до  1408. године. Син Радоја Радосалића је Радич Радојевић, кнез, свједок на повељама из 1417. и 1420. године (умро између 1420. и 1426. године). Посљедњи познати члан ове породице је  Драгић Радичевић, син Радича, који се јавља на повељи краља Твртка II од 7. октобра 1426. године. Одмах до рођака Драгића Радичевића, на истој повељи, потписан је и потомак Вукоте Прибинића, вјероватно његов унук, Вукац Вукотић, који се јавља још у повељи из 1419. године.

 

Литература: Maja Bunčić, Arheološki muzej u Zagrebu, SIGILLUM DOMINI TRIPCO COMES AULAE: ZLATNI PEČATNI PRSTEN IZ ARHEOLOŠKOG MUZEJA U ZAGREBU“, VAMZ, 3. s., XLVI (2013); Bosna i Hercegovina Komisija/Povjerenstvo za Očuvanje Nacionalnih Spomenika, Predsjedavajući Komisija Dubravko Lovrenović, Srednjovjekovna nekropola između sela Zabrđe i Toplice, historijsko područje, Objavljeno u „Službenom glasniku BiH“, broj 31/06.

 

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић.

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg