ПОВЕЉА КНЕЗА ПАВЛА РАДЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПОВЕЉА КНЕЗА ПАВЛА РАДЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА | Племенито

ПОВЕЉА КНЕЗА ПАВЛА РАДЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА


Напомена

Повеља је настала 25. марта 1397. године, мјесто Љута у Конавлима. Прије ове повоље кнез Павле Раденовић је послао Дубровчанима захтјев да га приме за њиховог грађанина, а након што су то учинили, издаје ову повељу Дубровнику којом гарантује своје пријатељство и сигурност његовим трговцима и њиховој роби. Уз повељу сачуван је и печат који свједочи о њеној оригиналности. Први пут повеља је издата у Србским споменицима Павла Карано-Твртковића 1840. године, други пут у Monumenta serbika коју је приредио Франц Миклошич из 1858. године, трећи пут повеља је објављена у Старим српским повељама и писмима од Љубомира Стојанивића 1929. године, а последњи пут Аранђел Смиљанић, Грађа о прошлости Босне 1, Бања Лука, 2008.


Литература: Грађа о прошлости Босне 1, Бања Лука, 2008, 99-101, (повељу приредио Аранђел Смиљанић).

Превод

Вољом Бога Оца Сведржитеља и помоћу Сина Јединороднога и испуњењем Пресветога Духа. Да је знано сваком човјеку садашњем и будућем, и да је вјечно и упамћено овом повељом и записанијем, како дође нама Рафаил Гучетић, послан од кнеза, властеле и све општине града Дубровника, и донесе нам запис како кнез, властела и сва општина града Дубровника примише и записаше мене кнеза Павла Радиновића за свога брата и грађанина, а то смо тражили од њих да нам учине. И зато ја, кнез Павао, син покојног господина и родитеља мог кнеза Радина Јабланића, обећавам и записујем кнезу, властели и свој општини града Дубровника да сам Дубровнику вјеран пријатељ, и да помажем граду Дубровнику, и да чувам њихове трговце и њихову робу од сваког зла свуда гдје будем могао досећи, и да могу њихови трговци слободно долазити с робом и својим потребама по свој мојој држави и свих који нас слушају; боравити колико им буде воља, и опет слободно поћи са свим без било какве забаве чувани и заштићени. А томе су свједоци наша властела: Гојић Гаочић, Чепрња Градисалић, Вукша Гаочић, а од Приморја Вукосав Кобиљачић, Љубиша Богданчић, Вукосав Познановић. Љета рођења Господа Исуса Христа 1397. љето, мјесеца марта 25. дан на Благовијести. За велико вјеровање постависмо наш печат. А уписа дијак Радосав Милосалић, када смо били у Конавлима, на Љутој.