Некропола стећака Велика пољана код Коњица | Племенито

Некропола стећака Велика пољана код Коњица | Племенито

Некропола стећака Велика пољана код Коњица


слике

Некропола стећака Велика пољана код Коњица
Некропола стећака Велика пољана код Коњица
Некропола стећака Велика пољана код Коњица
Некропола стећака Велика пољана код Коњица
Некропола стећака Велика пољана код Коњица
Некропола стећака Велика пољана код Коњица
Некропола стећака Велика пољана код Коњица
Некропола стећака Велика пољана код Коњица

На обронку планине Бахтијевице (огранак планине Прења), на 1163 м надморске висине, покрај старог/турског пута који је водио од Иван-планине до Порима, на простору између Липета и Зијемља, простире се висораван Велика (Дабића) пољана. На земљишној парцели површине од 1170 м2 смјештена је некропола са 47 стећака (8 плоча, 30 сандука, 8 високих сандука и 1 сљемењак) који приказују квалитет израде и врсту украса типичних за херцеговачке каменоклесарске радионице.

Оријентација стећака је југозапад – сјевероисток, а мотиви су: фриз са повијеним лозицама, бордуре, сцене турнира на којима је представљено мачевање двојице учесника и др. На удаљености од 100 м од некрополе са стећцима, у правцу сјевера, налази се праисторијски тумулус који указује на континуирану насељеност овог локалитета још од праисторије.

Национални споменик садржи 47 стећака у оквиру једне некрополе смјештене на обронцима планине Бахтијевице, која се налази близу старог пута који је Босну повезивао са обалом Јадрана, у подручју које обилује природним ресурсима, а особито минералним сировинама, планинским пашњацима, шумама и водом.

Они су импресиван доказ растуће економске моћи босанског феудалног друштва у XIV вијеку, отварања рудника, појачане урбанизације, те жеље појединаца да свој статус и моћ прикажу кроз вањски изглед надгробног споменика. Они имају изнимну историјску и знатну културну важност.

Јавне комуникације су увијек биле индикатор животних токова једног краја. За Коњиц је важан природни, а од римских времена и умјетно грађени пут који је повезивао Хумску земљу, њено Приморје и Дубровник са средњом и сјеверном Босном те једним дијелом Паноније.

Одређену документацију за важније путне правце средњег вијека чувају и називи „Влашки пут“, нпр. за дионицу старог пута од Заборана до Главатичева. Познато је да тзв. Влашки путеви по Херцеговини означавају трасе периодичних кретања полуномадских средњовјековних сточара. Археолошки остаци (градине и громиле – тумулуси) свједоче да је тим правцем пролазио пут још у праисторијско доба од IX вијека п.н.е.


Преузето са сајта: ОПШТИНЕ КОЊИЦ

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје Градина