НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА | Племенито

НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА | Племенито

НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА


слике

НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА
НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА „РАВАЊСКА ВРАТА“ КОД КУПРЕСА


Некропола са стећцима Равањска Врата налази се на самим Равањским Вратима код Купреса - пролазу, који спаја Вуковско и Равањско поље. Некропола броји укупно 68 стећака (Доња некропола 43 стећка, а Горња 25).

Најчешћи мотиви су врпце и бордуре, розете, крстови и полумјесеци, а потом се јављају биљне стилизације у виду љљана, сцене лова и кола, рука с мачем, 2 жене, човјек с коњем, повијена лозица и тордиран кружни вијенац. На узвишењу Црљенац, на којем је смјештена Горња некропола, налази се праисторијска градина, а каменолом за стећке био је у непосредној близини.

Доња некропола налази се на самим Равањским Вратима и броји 43 стећка, а на њу се непосредно надовезује Горња некропола с 25 стећака. Јужно од ове некрополе за око 800 м налази се некропола на Тришића њиви, а сјеверно, на Вуковској страни, такођер за око 800 метара далеко, смјештена је некропола Конопи.

Горња некропола се непосредно надовезује на Доњу. Смјештена је на узвишењу Црљеница, 50-ак метара западно од описане, Доње некрополе. На некрополи је смјештено 25 стећака, без одређеног система по правцу исток-запад. Око некрополе, на све стране, има доста већег и мањег камења, тако да су стећци уклопљени у околину.


 Због оштре климе овај крај чини се непогодан за стално људско обитавање, али материјални остаци, на различитим положајима широм Купрешке Висоравни, врло су увјерљиви докази да је живот овде текао од праисторије до данашњих дана. Бројношћу предњаче праисторијски објекти: градине на Поганој Главици, Велика и Мала Градина у Врилима, градина на Црљенцу, у Равном, камени тумули на Јељану и на Дворишћима, земљани тумули на Купрешком пољу, те педесетак скупина с преко хиљаду стећака.

Најзнаменитији археолошки налаз с подручја Купреса потиче из земљаног тумула из Пустопоља надомак Горњег Малована, датиран око 1800. године п. Хр.

Од античких објеката на купрешкој висоравни занимљиви су трагови римских цеста које су се онде у приличној дужини добро очувале. У овом крају добро је позната римска цеста која под именом Соларског пута повезује долину Јања с долином Раме. Ова је цеста у римско доба имала несумњиво трансверзални значај на магистралу Томиславград (Дувно)-Бугојно.

Потез цесте од Вагња до Варваре-Румбока још је у употреби, иако се он данас не држи посвуда старе трасе, већ је мјестимично напушта и по неколико десетина метара далеко. Данас напуштени дио римске цесте сјеверно од Горњег Малована може се још врло добро пратити. Приликом градње цесте Бугојно-Ливно. 1892 године на мјесту гдје је прокоп Велика Врата нађени су затрпани остаци једне римске куће која је служила као стражарница. Поред цигле нађени су новац, фибула, стилус и прстен.         

 Постоји податак да је 1447. године из босанске бискупије послана молба Папи да (из)да опрост за цркву Пресветог Тројства у Врилима, тј. у Отиновцима.  

М. Батинић у „Дјеловању фрањеваца у БиХ“, из 1855. године, св. I, стр. 102, наводи да је краљ Стефан Томаш, да би доказао своју приврженост римокатоличкој цркви, подизао нове цркве и набављао црквено рухо, али у напомени каже да би ова Врила могла бити код Тешња, јер до тада остаци цркве нису пронађени. Године 1887. отиновачки жупник Владимир Долић открио је остатке цркве Пресветог Тројства.

Средњовјековни трговачки пут који је повезивао Сплит с долином Врбаса, а пролазио је кроз Купрес, ишао је слично као данашњи пут, односно као и римски (Стражањ-Маловани-Купрешко поље-Купрес-Велика Врата).

Млетачки дипломата Катарин Зено у свом путопису из 1550. године, спомиње Купрес као kastel Cuprus.

У турском периоду Купрес је био утврђени град с три куле (табије). Према Х. Крешевљаковићу, Купрес је био варошица настала средином XVII вијека, која је у XVIII вијеку била утврђена и 1840. године напуштена.

Област високих поља, Купрешког, Рилићког, Вуковског и Равањског, с преко 40 некропола и више примјерака издвојених споменика, с евидентираних 1055 стећака, репрезентативна је и најбоље истражена област западне Босне. Како у укупном збиру, тако и на већини појединачних некропола доминирају плоче; сандуци су у просјеку мањих димензија и тек мањи број је с постољем, док је несразмјерно мало сљемењака. Орнаментика купрешких стећака релативно је богата и обухвата тзв. чисте украсе, социјалне и религијске симболе, те фигуралне представе: бордуре, стилизиран љиљан, розете, звијезду, полумјесец, крст, тордирано уже, руку с мачем, штит с мачем, мач, аркаде, дједовски штап, руке, сидро, турнир, коло, лов, појединачне људске фигуре, фигуре животиња, те остале сцене.

 

Извор:Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Амра Хаџимухамедовић, објављено у Службеном гласнику БиХ, број 102/11.

ФОТОГРАФИСАО: Драгослав Илић

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје Крин