Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица | Племенито

Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица | Племенито

Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица


слике

Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица
Некропола са стећцима – Ограда Влах код Коњица

Национални споменик чини 16 гробова са стећцима (15 сандука и један високи сљемењак), а некропола се налази на надморској висини од 744 м на локалитету удаљеном око 2,5 км у правцу истока од села Чичево.

Још од праисторије долином ријеке Неретве и њених рубова водиле су комуникације које су повезивале средњу Босну са Јадранским приморјем.

Уз корекције и прилагођавање трасе, овуда су пролазиле важне комуникације у античко, средњовјековно и османско доба, све до пробијања пута кроз кањон Неретве од Јабланице на југ осамдесетих година XIX вијека. Средњобосанско рудогорје, плодна земља у долини Неретве и богате планинске испаше допринијели су да се на великом кољену Неретве, између планинских масива Битовње, Бјелашнице и Височице на сјеверу, те Прења и Чврснице на југу, формирају бројна насеља у свим периодима, сходно условима и захтјевима времена у ком су настајала.

У широј околини Коњица, у раније доба средњег вијека, постојали су жупа Неретва, дио жупе Загорја (крај око Бјелимића) и дио Комске жупе (крај око Главатичева).

Земаљски музеј у Сарајеву је 50-их година прошлог вијека започео систематичнија истраживања некропола са стећцима у Босни и Херцеговини. Подручје коњичке општине спада у територије које имају највећи број стећака у Босни и Херцеговини. Начин груписања стећака омогућава да се на терену прате и документују важне историјске појаве, процеси и односи.

По смјештају великих некропола могу се поуздано убицирати центри некадашњих култних и политичких заједница. Такође, по смјештају средње величине некропола, могу се пратити процеси развоја тзв.родовских заједница, док се код мањих група прати одраз интензивне феудализације и социјалног диференцирања, тј.када се поједини родови више не уклапају са сусједима, већ се издвајају и стварају породичне некрополе.

Павао Анђелић је у својим писаним дјелима помињао и дјелимично описивао, поред многобројних, и ову некрополу звану Ограда или Влах. Иначе, у селу Чичево некрополе са стећцима су смјештене на 6 локација, а 2,5 км источно од села. Увидом на локалитету 26.06.2009. године евидентирано је 16 стећака, већим дијелом смјештених у грабовој шуми углавном прекривеним биљним организмима (маховином и лишајевима) који свакако утичу на разарање структуре истих.

Извјестан број стећака је нагнут, а неколицина тоне. Од 16 стећака свега два су украшена мотивима тордиране врпце, розетом и тролисном лозом. Оријентисани су по правцу исток-запад, изузев два стећка, почетног и крајњег. Један од стећака, високи сандук са постољем, је слиједећих димензија: постоље 250 џ 120 џ 20, сандук: 196 x 78 x 116 цм. и остали стећци су сличних димензија, а дужина истих се креће од 162 до 210 цм.(210 x 125 x 58 цм су димензије једног од тих стећака).

Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, на сједници одржаној од 9. до 12. фебруара 2010.године, донијела је своју одлуку којом је Историјско подручје – Некрополу са стећцима на локалитету Ограда (Влах), општина Коњиц, прогласила националним спомеником Босне и Херцеговине.

 

Преузето са сајта: ОПШТИНА КОЊИЦ

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје Градина