Натпис војводе Масна и његових синова | Племенито

Натпис војводе Масна и његових синова | Племенито

Натпис војводе Масна и његових синова


слике

Натпис војводе Масна и његових синова

У селу Доња Дрежница на десној страни ријеке Неретве, које припада граду Мостару, у живој стјени, налази се натпис уклесан ћирилским словима. У преводу на данашњи српски језик он гласи: 

„+ У име Оца и Сина и Светог Духа ово је двор

војводе Масна и његових синова Радосава и

Мирослава. Ово писа слуга (раб) Божји и Светога

Димитрија у вријеме господина краља угарскога

Лајоша и господина бана босанскога Твртка. Ко би

то уништио, да је проклет Оцем и Сином и Светим Духом.“

Област војводе Масна обухватала је долину Дрежањке, Малу и Велику Чврсницу, Битовњу, Блидиње између Чврснице и Вран-планине на којем се налази позната некропола стећака, од којих је велики број настао за вријеме војводе Масна и његових синова Радосава и Мирослава.

У старијој литератури војвода Масн поистовјећиван је са личношћу кнеза Мастана Бубањића, који се јавља као свједок на двема повељама Твртка Котроманића док је Твртко још био бан (1354. и 1355.) Кнез Мастан био је родоначелник породице Масновић из Високог, која је припадала свједоцима „од Босне“ или „добрим Бошњанима“, док је војвода Масн био из Хума.

Натпис војводе Масна открива нам много података из средњовјековне историје западне долине Неретве. Као прво, на основу почетне вјерске формуле у натпису испред које је исклесан крст: „+ У име Оца и Сина и Светог Духа...“ видимо да војвода и његови синови нису припадали неком јеретичком учењу, а још мање су могли припадати богумилима или бабунима (до скора се у историографији мислило да је у средњовјековној босанској држави већина становништва припадала богумилској јереси), јер они нису поштовали Свету Тројицу и зато су називани „триклети“ или „триклета јерес“. Тако нпр. Козма Презвитер почиње спис против богумила осудом тог њиховoг учења, и казује да они следе тројицу проклетих, Арија, Савелија и Македонија, који нису признавали Свету Тројицу (Оца, Сина и Светог Духа).

Дио натписа у којем сам клесар даје неке податке о себи говори нам још више. Прва половина тога дијела недвосмислено свједочи да је клесар био православни монах, јер каже: „Ово писа слуга (раб) Божји и Светога Димитрија...“. Опште је познато да монаси у средњем вијеку углавном нису истицали своја имена, јер нису жељели да се истичу и тако падају у гријех поноса или гордости, сматрајући да све што раде припада Богу. Ријеч „раб“ (слуга) у натпису свједочи да је ријеч о православцу јер су православни себе тако називали, а то и данас можемо наћи у многобројним црквеним књигама. Видимо да је поред слуге Божијег, клесар био и слуга „Светога Димитрија“ што би значило да је припадао неком манастиру посвећеном Светом Димитрију. То даље говори да је негдје на посједу војводе Масна, постојао православни манастир, што је још једна потврда да је и сам војвода са својим синовима био православац. Ако знамо да је на лијевој обали Неретве, у широј околини Стоца, у средњем вијеку посједе имала православна војводска породица Храбрен-Милорадовић, која је подизала цркве и манастир Житомислић, а њој припада и најукрашенија некропола стећака (стећци на Радимљи), онда је јасно да је православна вјера била јака у долини Неретве на подручју данашњег Мостара и Стоца.

Друга половина овог дијела натписа помаже нам да приближно датирамо његов настанак, а у њој стоји: „у вријеме господина краља угарскога Лајоша и господина бана босанскога Твртка“. Знамо да је краљ Лајош био ожењен Јелисаветом Котроманић, ћерком бана Стефана II Котроманића, стрица бана Твртка.  Твртко је у почетку своје владавине био лојалан вазал  краљу Лајошу, али је након неколико година између њих избио спор па је Твртко угарском краљу морао да уступи  Хум 1357. године. Ово није био крај сукоба Твртка и Лајоша. Угарски владар је 1363. године поново кренуо на Твртка, али је био поражен и морао се повући. Ово је довело до отвореног раскида између босанске државе и Угарске.

Када посложимо све ове податке, долазимо да закључка да је натпис војводе Масна настао у периоду између 1357. и 1363. године. Наиме, у том периоду краљ Лајош има директну власт над Хумом, уз изнуђену сагласност бана Твртка. У натпису се јасно наводе ова два владара и то редом по њиховој важности, прво угарски краљ који је врховни господар, а затим босански бан који је вазал краља Лајоша којем је препустио власт над  Хумом.

Није нам познато јесу ли вршена опсежна археолошка истраживања подручја гдје се налази овај натпис, како би се можда пронашли остаци двора, који се спомиње у натпису „двор војводе Масна и његових синова“. И без тога, сам натпис даје нам значајне податке о западној долини Неретве у средњем вијеку.

 

ИЗВОР: Горан Ж. Комар, Натпис из Доње Дрежнице војводе Масна и синова, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), Херцег Нови 2015; Гордана Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд 1974; Срђан Рудић, Повеља бана Твртка Котроманића кнезу Влатку Вукославићу, Стари српски архив 2, Београд 2003; Дејан Јечменица, Повеља и писмо бана Твртка Општини дубровачкој о разрешењу рачуна Климе Држића и Бисте Бунића.

АУТОР: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg