НАТПИС У БРЊЕШЦИМА У ГЛАМОЧУ | Племенито

НАТПИС У БРЊЕШЦИМА У ГЛАМОЧУ | Племенито

НАТПИС У БРЊЕШЦИМА У ГЛАМОЧУ

Натпис у Брњешцима у Гламочу поменуо је уважени Марко Вего (Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tom IV, Sarajevo, 1970, 78-78, br. 262). Вего је натпис доживио као петоредни и он је препознао девет слова која би представљала дио изворног натписа. У првом реду: СН, у трећем реду: НВ и НР и у петом реду: ОБО. Први и последњи сегмент натписа налазе се у крајњем горњем лијевом углу и крајњем доњем десном углу. То је важно због сигурног идентификовања споменика, али, испоставило се и у смјеру откривања погрешки у препознавању словних знакова који су уклесани јако дубоко и као такви су препознатљиви сваком дјетету у основној школи. Из тога се мора помислити на могућност да М. Вего није посјетио локалитет, или је неки сарадник одавде понио одливак. Овим чланком, најприје желим пружити факсимил „натписа“ у цјелости са свим идентификованим словима, а затим, издвојити слова која би могла припадати изворном натпису.


Изглед „натписа“ данас (факсимил на темељу увида на оригиналу 6. нов. 2016. године)

Локалитет о којем је ријеч налази се у пољу под гребеном Старетина (дио крупног и дугачког гребена који сачињавају Голија, Старетина и Шатор), а у оквиру засеока Брњешци који припада селу Главице. У близини леже куће Нинковића. Локалитет носи назив Мрамор, а састоји се од дебеле плоче са натписом (2,08 + 0,20 х 1,18 х 0,56 м) и двије дугачке и узане „греде“ које леже мало западније. Плоча је оштећена одваљивањем њезиних крајева. Велико парче које лежи уз споменик чува дубоко усјечено слово С (без полугласа).

И први поглед на споменик указује на усјецање слова без смислене поруке, неуредно, веома крупним савременим ћириличким словима (до 20 цм) у више од пет редова. Поглед на први Вегов сегмент који је овај заслужни

епиграфичар доживио као почетак натписа: СЕ, открива да о томе не може бити говора. Уколико бисмо настојали на одређивању ових словних знакова, морали би их препознати као ЕД. Исто тако, нисам успио у налажењу слова из Вегове транслитерације која би припадала трећем и петом реду наводно изворног натписа. Она ни случајно не могу бити доживљена као дио средњовјековног натписа. Најјасније се то види у дијелу петог реда који лежи у крајњем доњем десном углу који је Вего одредио као: ОБО. У тој зони се налази само савремено, Вуково: ВД и једно огромно удубљење, могуће настало намјерним оштећивањем материјала (копањем) које јесте округло.

Пажњу, свакако, привлаче елементи у овој формацији који би могли припадати старом систему ћириличког писма. Веома „нетегнуто“, успио сам у издвајању дванаест знакова: ПР или ТР као лигатура; Х са могућим полугласом и НБ; затим: M и n, као и: ПКА. Примјетно је, а то чини ми се није без значаја, да су ова слова усјечена плиће од осталих, несумњиво савремених.


Издвојени словни знакови који би могли припадати старом систему ћириличког писма

Уколико је уопште дошло до преклесавања старог натписа и уколико би могли издвојити дјелове тог натписа, тада изворном натпису никако не могу припадати слова која је издвојио Марко Вего.

Могло би бити од извјесне важности казати и да савремена слова по своме облику свакако припадају (узмимо најшири могући хронолошки оквир) 20. вијеку. На тај начин може се можда докучити и мотив за доста опсежне захвате копања по споменику касног средњег вијека и његово несумњиво ломљење.

Уколико је могуће одредити словне знакове који припадају изворном натпису, тада би могли примјетити да искошено М (како дјеца цртају ластавицу и М са једним шаторастом, преломљеном ножицом и заобљеном другом ножицом), n у облику столичице окренуте улијево, Б са опуштеним и деформисаним трбухом, а нарочито Х са украсном кукицом, не би уклесао човјек 20. вијека. Постоји, дакле, извјесна могућност да је неко јако темељито уништио стари натпис скидањем читавог слоја са споменика, при чему је ипак преостало нешто слова која се данас указују као плиће усјечена.

И двије греде које леже поред споменика садрже крупне словне знакове при чему се на једној, при ивици, могуће, издваја једна читава ријеч: ПОПОВ.

Вјерујем да постоји оправдање за објављивање овог „натписа“ из села Брњешци у Гламочу, јер је он уграђен у волуминозни зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине аутора Марка Вега, а постоји извјесна могућност да је споменик носио ћирилички натпис касног средњег вијека.

Споменик не бих пронашао без помоћи г. мр Синише Шолака одличног познаваоца и истраживача Гламоча.

 




Г. Синиша Шолак пред спомеником


АУТОР: Горан Ж. Комар

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Мраморје Стећци