Манастирска црква и натписи у селу Врања Дубрава код Билеће | Племенито

Манастирска црква и натписи у селу Врања Дубрава код Билеће | Племенито

Манастирска црква и натписи у селу Врања Дубрава код Билеће


Током августа 2015. године мјештани Врање Дубраве код Билеће и њихови сусједи, очистили су темеље старе манастирске цркве. Већ и раније, истраживачи су посјећивали ово мјесто на које је указивала мјесна традиција и видљиви надгробни споменици на тлу. И сам сам у више наврата долазио на Врању Дубраву, обично у склопу посјета централној некрополи сусједног села Радмиловић Дубрава. Врања Дубрава се налази у простору између Радмиловић Дубраве и Богдашића.

Приликом чишћења терена мјештани су открили темеље веома солидне грађевине која подсјећа на грађевине цркава у билећком селу Пријевор и Заушје, као и Ћуријан. Интересантно је да се све ове поменуте рушевине налазе на пушкомет једна од друге.

Прије него кажемо неколико ријечи о овом гробљу, рекли би да је последњих година у билећком крају, али и околним крајевима, очишћено и откопано много старих цркава, махом из периода прије турског освајања Босне и Херцеговине. Бројне међу овим црквама лежале су у насељима које су запосјели Турци и процес исламизације. У неким билећким селима у којима су „откривене“ старе цркве, њихови темељи и зидови, одавна су живјели муслимани. Такав је случај и са другим споменицима који припадају српском народу у Херцеговини, хајде да за ову прилику поменем само велике надгробне крстове у Његановићима, у дијелу села који су настањивали муслимани Ђапи и Кустурице.

У Врањој Дубрави, дакле, постоји манастириште са сачуваним остацима гробља. Пет надгробних крстова које би оквирно могао датовати у 16-18. вијека носе ћириличне натписе. Уважени епиграфичар, историчар Марко Вего, објавио је факсимил натписа из Врање Дубраве једног од њих који је начинио Ћиро Трухелка (Glasnik Zemaljskog muzeja 1895. године; M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus III, Sarajevo, 1964, стр. 22, 23, br. 146)

По Трухелкиној транслитерацији и факсимилу натпис је објавио и Љуба Стојановић. М. Вего је из непознатих разлога у свом дјелу поновио Трухелкин цртеж који је потпуно погрешан, па га овдје, најприје, пружам:

 

 Факсимил Ћ. Трухелке 1895. год.

Читање натписа код М. Вега је сљедеће: „A se leži moi Dujica Trokosić.“

Натпис о којем је ријеч, лежи у саставу мање некрополе која је груписана око црквене зграде из састава негдашњег манастира (10,30 х 5,60 м) орјентисане правцем исток–запад, у сјеверном ободу некрополе, источно од мањег старог крста који у своме раду помиње истраживач стећака Шефик Бешлагић (Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 388). Овдје пружам цртеж натписа из некрополе на Врањој Дубрави који је потпуно различит од Трухелкиног, а којим се не помиње „Дуица Трокосић“, већ монахија Теодосија. Овакво читање натписа говори у прилог мјесне традиције о присуству манастира на овом мјесту. Натпис је раније погрешно објавио и аутор овог чланка (Г. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине, Херцег Нови, 2015) из разлога што је плоча са натписом прије последњег чишћења локалитета била дјелимично затрпана. Југоисточно од темеља цркве, међу десет надгробних плоча, лежи овећа плоча са изузетно важним натписом који каже: Овдје лежи јеромонах Андрија. Број надгробних плоча у старом гробљу овог манастира износи двадесет и шест, а у гробљу су се поред калуђера укопавали и мјештани-лаици.


Натпис монахиње Теодосије

Испитивањем садржине дворедног натписа на малом и у земљу утонулом крсту на сјеверном ободу некрополе у Врањој Дубрави, види се да је Шефик Бешлагић тачно прочитао име: „Ђуро“, но овај истраживач, окупиран евидентирањем и класификовањем споменика, није дао цртеж или снимак натписа. У овоме дворедном натпису са укупно дванаест словних знакова, употребљен је поступак комбиновања слова. У првоме реду недостаје слово „Е“, а у другом реду слово „О“ и „У“. Сва друга слова „позајмљују“ се из постојећих ријечи. Спорно је једино присуство слова „У“ у имену покојника, којему, можда, уочавам једна видљиви траг. Дакле, на овом крсту пише: А СЕ ЛЕЖН РАБ БОЖН ЋУРО.

Четврти натпис на некрополи уклесан је на крсту који је полегао, а који лежи на крајњем западном ободу некрополе. Крст је величине: 1,12 х 0,48 х 0,16 м. Лијеви дио („раме“) хоризонталне греде је потпуно отпало, али је за вјеровати да је на тај начин изгубљен дио натписа који носи само два слова из ријечи: „БОЖИ“. Необичност натписа лежи у чињеници да је клесан одоздо нагоре у дијелу који говори о покојнику. Натпис са за 18. вијек честим пружањем године и Христовим монограмом казује: 1754 СНМО РАБ БОЖН А СЕ ЛЕЖН.

Пети и најмлађи натпис на надгробном крсту у некрополи Врања Дубрава гласи: А СЕ ЛЕЖИ РАБ БОЖЈИ В. РАМИЋ РАМНЋ ЈЕРОМОНАХ.

Дакле, натписи у манастирском гробљу гласе:

1.         Овдје лежи јеромонах Андрија.

2.         Овдје лежи монахиња Теодосија.

3.         Овдје лежи слуга Божји Ђуро.

4.         Симо слуга Божји овдје лежи 1754.

5.         Овдје лежи слуга Божји В. Рамић јеромонах.

 

Закључак: И овдје је, као и на свим другим локацијама у Херцеговини, показано да је мјесна традиција сачувала и донијела истину и само истину. Гробље у Врањој Дубрави је мјешовито гробље у којем су сахрањивани монаси и монахиње Српске Православне Цркве, али и мјештани-лаици који су живјели у Врањој Дубрави. И ово гробље са својом манастирском црквом придодаје се низу изнова откривених старих цркава у билећком крају и предтурског и турског периода.    

 

АУТОР: Горан Ж. Комар

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg