Љубушки | Племенито

Љубушки | Племенито

Љубушки


слике

Љубушки
Љубушки
Љубушки
Љубушки
Љубушки
Љубушки
Љубушки
Љубушки

Изнад данашње општине Љубушки у западној Херцеговини, на брду Бутуровица (349 м нв) , налази се тврђава старог града Љубушки, у народу позната као кула херцег Стефана.

Прво се у историјским документима 1444. године  јавља подграђе Љубушког града и у њему локална црква, без навода коме је посвећена. Године 1444. Гојислав Орловић, звани Петановић, опоручно оставља дио новца за цркву у Љубушком  (22.фебруар, 1444.) Исте године је Радојко Добровоевић дао 6 перпера цркви у Љубушком за помен на миси св. Ђорђа (Ковачевић-Којић 1978, 115; Тошић, 1987, 31,  нап. 177, 249, нап. 125).

У XV вијеку у дријевској царини су издвајали со за потребе фрањеваца, између осталог и у Љубушком (Тошић, 1987, 197, 204, нап.50).

1452. године први помен Старог града Љубушки је у вези са борбама између херцега Стефана и синова, кнезова Владислава и Влатка. Градња града се веже за херцега Стефана Вукчића Косачу.  Поменуте године кнез Владислав је прешао на страну Дубровачке републике у рату против оца. Херцег Стефан се склонио у тврђаву у Љубушком. Владислав је те године покушао отети град Љубушки од оца, али га није успио освојити. Исте године и краљ Томаш се креће око Љубушког. До 1463. године држао га је Влатко Херцеговић (Ћирковић, 1964, 176, 182).

Тек се 1454. године  помиње  у повељи арагонског краља Алфонса V као civitas Lublano . Чудно је да се не помиње у повељама из 1444. и 1448. године, обзиром да је у све три наведене повеље попис добара унутар херцегове територије, те се претпоставља да је негдје у том периоду и грађен, мада није искључено да је саграђен 1452. године или раније (Динић, 1978,  248; Вего 1957, 71).

1463. године  Љубушки први пут освајају Османлије. Држе га свега мјесец дана, (јуни-јули) јер су се морали повући ради недовољне снадбјевености војске, тако да је  кнез Влатко брзо вратио град под своју власт.

Између 1468 и 1477. године Османлије су дефинитивно освојиле Љубушки. Већ 1477. године представља  пограничну утврду са јаком посадом.


Извор:Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Амра Хаџимухамедовић, објављено у Службеном гласнику БиХ, број 43/03.




слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg