КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА | Племенито

КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА | Племенито

КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА


слике

КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА
КУЛА БРАНКОВИЋА КОД ТРЕБИЊА

Назив Требиње потиче од ријечи Тravunia која има ко- ријен у називу Tribunia, и која потиче од латинске ријечи tribunus што значи војни заповједник. Данас се са сигурношћу не може одредити првобитни положај (локација) старог Требиња, због недостатака материјалних доказа и писаних извора. Према предању, претпоставља се да је старо и прво Требиње (Порфирогенитово Требиње) било смјештено у данашњем насељу Полице на лијевој обали Требишњице, на Дубровачком друму. Овакву претпоставку у потпуности не потврђује локација куле Бранковића, обзиром да су куле као стражаре биле смјештене у непосредној близини старих градова-тврђава (насеља). Иако, ниједан каснији историјски податак не прецизира да је старо и прво Требиње било смјештено у данашњем насељу Полице, може се са сигурношћу рећи да је кула Бранковића имала важну улогу у старом Требињу, будући да су Бранковићи били стара српска породица која је живијела у вријеме краља Милутина, Стефана Дечанског и цара Душана. Кула Бранковића у Полицама један је од старијих и мало познатих културно-историјских споменика из прошлости источне Херцеговине.

 

ИЗВОР: Нина Лојовић-Милинић, Градитељско насљеђе источне Херцеговине (Историјски и градитељско-културни приказ), КРАЈИНА Часопис за књижевност, науку и културу Бања Лука, година XI, бр. 41-42, прољеће - љето 2012, 161-205.

ФОТОГРАФ: Јован Видаковић 

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Град Хум