Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча | Племенито

Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча | Племенито

Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча


слике

Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча
Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча
Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча
Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча
Крипта у селу Ратаји код Миљевине општина Фоча

На пропланку, поред српског православног гробља, као печурка, на ливади изникла стијена. Издалека гледана на кулу личи. Висока је око седам метара. По њој лишајеви исписали читаву географију и нацртали геометрију. Ријетке травке изникле из пукотина стијене. Са друге стране стијене, у камену станцу, уклесано је удубљење. Испред њега су двије повисоке степенице, а изнад улаза од камена настрешница. Све је то цјелина, монолит, камен обрађен вјештим рукама, дугим радом и великим стрпљењем.

У  унутрашњост воде врата широка седамдесет а висока око стотину осамдесет центиметара, заобљеног облика. У простору у стијени, који је виши од улазних врата, у који може стати неколико особа налази се гробница. Уклесана је у камену, окренута правцем исток-запад.

Научна истраживања су доказала да је ријеч о значајном споменику средњовјековне сакралне архитектуре, који представља гробну комору са криптом.

Споменик има сва обиљежја хришћанске културе и православне вјере. По традицији и обичајима тога доба, важни црквени достојници и моћни феудални властодржци сахрањивани су у црквама или манастирима на начин какав је у Ратајима, у гробницама које су клесане у живој стијени.

Изнад улаза у крипту ћириличним словима исписан је натпис који у транскрипту гласи: „А се писа 1492.  лета Радоња.“ Натпис је прекривен кречним малтером. Неко га је, очито, желио сакрити. Стручњаци су, по палеографским особинама слова и знамењу крста који је уписан испред године, установили да је натпис настао у вријеме израде ћелије, а не у вријеме клесања гробнице, која је знатно старија.

Предање каже да је поред крипте био манастир који је подигнут најкасније у деветом вијеку. Порушили су га Турци у шеснаестом вијеку и на јужном дијелу манастиришта саградили малу (девет са девет метара) дрвену џамију. У херцеговачком устанку 1875. године, џамија  је запаљена и никада није обновљена. Поред џамије је старо муслимаско гробље које се обнавља, тако да је у њему данас и неколико скорашњих хумки. Археолошка истраживања на овом локалитету рађена су 1993, али су убрзо, због недостатка финансијских средстава обустављена. Настављена су четири године касније и, из истих разлога, нису завршена.

 

ИЗВОР: Радисав Мишић, Знамења Старе Херцеговине, Београд 2009.

ПРИРЕДИО: Угљеша Скоко из Чајнича.

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Црква Реликвије Ћирилица