КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ | Племенито

КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ | Племенито

КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ


слике

КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
КОПИТАРЕВО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ

Копитарево четворојеванђеље настало је крајем XIV или почетком XV вијека. До 1845. године припадало је Вартоломеју (Ернесту) Копитару. Данас се чува у Универзитетској библиотеци у Љубљани под сигнатуром Cod. Kop. 24. Писано је на пергаменту величине 13,5x19 цм уставним типом ћирилице. Дјелимично оштећен рукопис има 225 листова којима је накнадно додат Месецослов исписан на папиру.

Текст је подјељен на Амонијеве и опширне главе које су у цјелини сачуване пред Лукиним и Јовановим јеванђељем. Почетак Матејевог јеванђеља је изгубљен, а Марковом недостају наслови посљедних шеснаест глава. На хоризонталним маргинама исписане су опширне главе, а на вертикалним синоптичке биљешке које су дјелимично истругане и замјењене литургијским ознакама према обрасцима источне цркве. На хоризонталним маргинама су исписане и напомене када се који дјелови јеванђеља читају на литургији. Литургијске ознаке су уписане са стране, али их има и унутар текста.

Литургијске биљешке и накнадне измјене текста извршене су у неком српском манастиру, јер се у Месецослову спомињу „нови архиепископ српски“ на л. 230 и „српски нови миротворци“ на л. 230v.

Четворојеванђеље је илуминирано минијатурама јеванђелиста Луке и Јована, симболима јеванђелиста, заставицама изнад садржаја јеванђеља и њихових почетака и иницијалима на почетку појединих поглавља јеванђеља.

Заставице Копитаревог четворојеванђеља су правоугаоног облика и садрже доста хетерогене орнаменте.

Изнад почетка јеванђеља по Матеју (л. 1r) налази се правоугаона заставица украшена са два ромба окачена о ивице. Основа заставице је зелена и орнаментисана преплетима и стилизованим цвећем. Иницијал К је украшен орнаментима стилски сродним са онима у Мирослављевом јеванђељу.

Изнад почетка глава јеванђеља по Марку је дугачка, уска заставица украшена са четири поређана круга (л. 66v). Боје су црне и жуте. На почетку јеванђеља по Марку (л. 66r) налази се дугачка уска заставица украшена са три ромба окачена о ивице. Ромбове украшавају уплетени чворови мотив који налазимо у низу српских рукописа. Боје су црне и жуте. Иницијал З образује тератолошки мотив птице-аждаје.

Испред јеванђеља по Луки (л. 105r) налази се симбол тога јеванђелисте – крилати во. Изнад глава јеванђеља по Луки (л. 105v) налази се уска правоугаона заставица украшена супротстављеним срцоликим орнаментима, боје црне и жуте.

Испод краја глава јеванђеља по Луки (л. 106v) налази се ауторски портрет тога јеванђелисте. Представљен је испод аркаде украшене геометријским орнаментима. Лик је јако примитивно стилизован са схематизованим цртама. Иста је таква десна рука у којој држи трску за писање. Зелено одјело и шиљасте ципеле указују на западни утицај.

Почетак јеванђеља по Луки (л. 107r) украшен је правоугаоном заставицом са супротстављеним срцоликим орнаментима и декоративним преплетом изнад горње ивице. Велики иницијал П који обухвата текст до краја странице украшен је преплетима завршеним стилизованим флоралним орнаментима какве какве налазимо у босанским рукописима. Колорит је црно-жути.

Симбол јеванђелисте Јована – орао представљен је на л. 175v, испод лука. Фигура и крила орла прекривена су стилизованим перјем и геометријским орнаментима, изузетно богатим и хетерогеним, а канџом се ослања на рукописни кодекс.

Изнад глава по Јовану (л. 175r) налази се заставица са стилизованим гранчицама.

Ауторски портрет јеванђелисте Јована (л. 175v) доноси стилско решење сродно оном у портрету св. Луке. Лик је сличан по наивној стилизацији, а одјело такође указује на западни узор. При дну је украшено орнаментима кружића и стилизованом лозицом.

Почетак јеванђеља по Јовану л. 76r украшен је заставицом правоугаоног облика проширеном изнад горње ивице троуглићима. Главни украс заставице образује две розете. Иницијал И обухвата цијели текст ове странице и у својој стилизацији има паралела у другим босанским рукописима.

По своме стилу илуминација овог рукописа показује тјесну повезаност са грчким рукописима насталим у јужној Италији, посебно са рукописом Athens grec 149 из X или почетка XI вијека, као и са осталим босанским јеванђељима. Минијатуре јеванђелиста представљају наивно третиране ликове какве налазимо у атинском рукопису са којим и заставице показују блиске аналогије у схеми и обради.

 

ИЗВОР: Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997; Мара Харисијадис, Илуминација рукописа босанског порекла у средњем веку, ГЛАС CCCLIV, Одељење историјских наука, књига 6, Београд 1988.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg