Историјско подручје у селу Горани код Коњица | Племенито

Историјско подручје у селу Горани код Коњица | Племенито

Историјско подручје у селу Горани код Коњица


слике

Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица
Историјско подручје у селу Горани код Коњица


Национални споменик чине: некрополе са стећцима на локалитетима Велије, Шарчевина, Клокотје и Трновник, муслиманско гробље, те мјесто и остаци џамије (Хаџи-Шахманова џамија) у Горанима.

У подножју брда Хум и Илина (надморска висина 667,50 м, на путу према обронцима Челинске планине) смјештено је насеље Горани, које је од Коњица удаљено око 28 км у правцу сјверозапада.

Подручје карактерише комбинација природних и културних вриједности – четири некрополе са стећцима на локалитетима Велије /Главичина/, Засеље, Трновник и Клокотје /Рогањ-брдо/, муслиманско гробље и локалитет џамије из XVI вијека (Хаџи-Шахманова џамија) за коју се сматрало да је била једна од најљепших и најстаријих џамија у коњичком крају.

Неколико обиљежја овог подручја – нарочито пећина, у народу позната као Хладна пећина, остаци римског насеља површине од једног хектара и средњовјековни објекти на локалитету Павловина – још увијек нису довољно истражени и документовани како би се са сигурношћу могле утврдити њихове вриједности и значај.

У Хладној пећини се не налазе никакви трагови култура човјека и сачињава дио амбијеталне цјелине са некрополама са стећцима, те брдима Илина и Хум и селом Горани.

У широј околини Коњица, у раније доба средњег вијека, постојали су жупа Неретва, дио жупе Загорја (крај око Бјелимића) и дио Комске жупе (крај око Главатичева). Најстарији спомен жупе Неретва забиљежен је у Љетопису попа Дукљанина, писаном крајем XIII вијека. Она се простирала између жупа Раме и Кома. Према Љетопису, осим осталих жупа, припадала је области Подгорја.

Почетком XV вијека дошло је до разграничења касније „Краљеве земље“ и феудалне области Косача. Од 1404. до 1463. године босански дио жупе Неретва припада „Краљевој земљи“, а хумска Неретва и Ком припадају феудалној области Косача-каснијој Херцеговини. Граница ових двију обласи је била ријека Неретва, од граница жупе Ком до граница жупе Раме. Подручје које се налазило на лијевој обали Неретве припадало је Косачама, а оно на десној обали ријеке „Краљевој земљи“.

Помоћна османска војска под вођством Махмут-паше Анђеловића у љето 1463.године освојила је обје Неретве и Ком. У противакцији херцега Стефана, од јула до септембра исте године, ослобођена је тзв. хумска Неретва, осим града Боровца и западни дио босанске Неретве. Ови крајеви су дефинитивно освојени средином 1465.године продором босанског санџак-бега Иса-бега Исхаковића у херцегову земљу.

Тако су Горани у средњем вијеку били саставни дио жупе Неретва, који је од 1404.године припадао „Краљевој земљи“ и имали статус сеоске општине.

У економске функције општине спадала је брига око заједничких земаља: општина, гајева, испаша, планина и др. Та брига долази до изражаја када се због повећања становништва или других разлога мора дијелити заједничко земљиште. Тако је свака општина имала своју планину за косидбу, дрварење и испашу. За те сврхе Горани су имали Челинску планину.

На основу очуване топономастике у насељу су констатовани трагови средњовјековног властелинства.

На краљевској судачкој столици из села Буковице налази се грб који је прпадао угледној властелинској породици, као и натпис, који директно спомиње становитог Ивана Павловића. Традиција и топономастика и данас чувају успомену на властелински род истог имена, који је имао своје сједиште у Горанима.

У близини џамије данас се налази средњовјековна некропола са стећцима, коју карактеришу два стећка са уклесаним „ђедовским штаповима“. Најугледније црквене особе католичке, а и православне цркве, бискупи и опати, носе штап као симболични знак црквене власти и части.

Не зна се тачно када је штап прихваћен у црквену употребу, али се зна да се на сабору у Толеду 694.године спомиње штап као бискупска почаст.

У Горанима на правилно клесаном стећку налази се мотив штапа, на основу којег би се могло закључити да је под тим стећком укопана особа која је обављала високу свештеничку дужност, а у народу се за тај стећак користи назив „Дидов стећак“.

Са доласком Османлија на данашњем простору Коњица образован је кадилук Неретва унутар којег је било и насеље Горани.

Године 1469. кадилуку Неретва су припадале обје нахије Неретве, босанска и херцеговачка, нахија Градачац, нахија Рама, османски дио нахије Скопља са тврђавом Сусидом и тргом Грачаницом, те дио жупе Хливно са градом Хумом.

На територији нахије Неретва налази се и град Бокшевац, који је прије доласка Османлија представљао главну тврђаву Краљеве Неретве, али је у борбама био порушен и потпуно напуштен.

 

Преузето са сајта: ОПШТИНЕ КОЊИЦ

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Стећци Мраморје Црква