ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ | Племенито

ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ | Племенито

ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ


слике

ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ
ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ
ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ
ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ
ДИВОШЕВО ЧЕТВОРОJЕВАНЂЕЉЕ

Дивошево четвороеванђеље је откривено 1960. године у цркви Светога Николе у Подврху код Бијелог Поља. Рукопис без првог изгубљеног кватериона има 187 листова. Текст почиње са Матејевим еванђељем (IV, 21) а завршава са Јовановим (XI, 7), којем је придодат један лист хомилитичког садржаја. Изворни текст је писан на пергаменту уставним типом ћирилице, а папирни умеци на л. 127, 169, 172, 174, 185 и 186 млађом српском редакцијом црквенословенског језика.

Четвороеванђеље је писано првих деценија XIV века за наручиоца Дивоша Тихорадића, познатог феудалца из Завршја. Писара четвороеванђеља открива оштећен запис на л. 66v а маноило“ што значи (пис)“а маноило“ тј. средњовјековни писац и илуминатор Манојло Грк. Неколико других записа на л. 15, 42v, 132 и 182 говоре да је четвороеванђеље припадало Дивошу Тихорадићу.

Текст је у целини подељен на Амонијеве и опширне главе. Подела на Амонијеве главе води своје порекло из првих векова хришћанства. Поделу на опширне главе имају сва босанска четвороеванђеља а њихов се број уз мање омашке писара поклапа са бројем глава у јужнословенским и руским четвороеванђељима. Фрагментарно је сачувана и литургијска подела према обрасцима источне цркве. Литургијске ознаке су записане 10 пута у Матејевом, један пут у Марковом, пет пута у Лукином и два пута у Јовановом еванђељу. Надредни знаци су ретки, али се често користе надредна слова.

Дивошево четвороеванђеље спада у прву групу босанских четвороеванђеља, у коју спадају још и Манојлово, Вруточко, Софијско, Никољско, Белићево и Чајничко четвороеванђеље, чија је јужнословенска изворна матица имала литургијску поделу према обрасцима источне цркве у обиму краћих или дужих апракоса, као што је Добромирово четвороеванђеље из XII века. Ово четвороеванђеље следи језичку изворну матицу источног огранка јужнословенске књижевности.

 

ИЗВОР: Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg