Четворојеванђеље Твртка Припковића | Племенито

Четворојеванђеље Твртка Припковића | Племенито

Четворојеванђеље Твртка Припковића


слике

Четворојеванђеље Твртка Припковића
Четворојеванђеље Твртка Припковића
Четворојеванђеље Твртка Припковића
Четворојеванђеље Твртка Припковића
Четворојеванђеље Твртка Припковића


Четворојеванђеље крстјанина Твртка Припковића преписано је у првој половини XIV вијека, на пергаменту  уставном ћирилицом и садржи 260 страна. Пронађено је у Пљевљима 1875. године. Димензија је 19,7 X 14,5 цм. Данас се налази у Государственој публичној библиотеци у Санкт Петербургу. На л.259v налази се краће сказаније о четворојеванђељу и запис писара који гласи: „А записа божиом милостију крстиенин а зовом Твртко Припковић землом Гомиланин“. Ознака „крстјанин“ Твртка Припковића сигурно доказује да је преписивач припадао цркви босанској. То потврђује и накнадно на истој страни курзивним писмом запис неког монаха који гласи „Бог зна нека е то свина била“, што показује да је ово четворојеванђеље било у посједу неког православног манастира. Одсуство икавских облика и употреба назала говори да рукопис припада првим деценијама XIV вијека.

Ово четворојеванђеље по своме декоративном систему припада типично босанским рукописима у којима текст тече непрекинуто, па према томе и илуминација, односно поједина јеванђеља не почињу на новим страницама, као у осталим јужнословенским рукописима. Илуминација његова се састоји из заставица и декоративног иницијала са фантастичним елементима.

На почетку јеванђеља по Матеји (л.2r) је заставица образована са четири реда неправилних прстенова (сл.21). Контуре преплетних трака су црне, а основа заставице је црвена, бледозелена и тамноплава. Овај тип орнаментике има многобројне паралеле у старим рашким рукописима, али детаљи око заставице, кићанке и четворолисти су својствени босанским рукописима.

Међутим, сасвим је изузетан иницијал К на почетку текста тога јеванђеља. Образован је женском фигуром, која стоји лијево. Обучена је у хаљину чији је горњи дио зелен, док је сукња састављена од црвених и зелених трака. Десно је аждаја црвене боје и делимично необојена. Има женску главу са круном. Из уста јој излази тијело змије, завршено двема змијским главама, од којих је једна једва видљива. Тијело аждаје је савијено, образујући својом контуром десни дио слова К. Завршава се у доњем дијелу сукњом (сл.21). По оригиналности овај иницијал стоји сасвим усамљен у босанским рукописима.

Сасвим је неуобичајено за декоративни систем уњета заставица (л.79v) испод наслова глава јеванђеља по Марку, које је обележено као „Марта“. Украшена је, доста примитивно рађеним, али оригинално ријешеним стилизованим преплетима  и флоралним орнаментима рађеним на црвеној и зеленој основи (сл.22).

У наставку, испод текста глава јеванђеља је представљен симбол јеванђелисте Марка у облику крилатог грифона црвене боје, мјесто Лава, крај кога је палмета (л.80v, сл.23).

Почетак јеванђеља по Марку (л.81r) је украшен веома занимљивом заставицом коју образују преплети и стилизоване палмете црвених контура на тамнозеленој основи. Истих је боја стилизовани иницијал З (сл.24).

Изнад глава јеванђеља по Луки (л.124v) налази се дугачка, уска заставица украшена разврежалом лозицом, са врстом акротерија изнад горње ивице. Акротерије су зелене боје, а основа заставице црвене (сл.25).

Почетак јеванђеља по Луки (л.126r) наглашава заставица у облику портикуса, украшеног уплетеним чворовима зелене и црвене боје. Тај орнамент је веома распрострањен у рукописима уже Србије и оних насталих у јужним областима. Иницијал П на почетку текста је истих боја, али битно различите стилизације. Украшен је лозицом и полупалметама (сл.26).

Испод краја јеванђеља по Луки (л.198r), а изнад глава јеванђеља по Јовану, које је означено као главе по Луки, налази се дугачка заставица украшена разврежалом лозицом са тачкастим орнаментима. Основа заставице је зелена, контуре су црне, а тачкице окер (сл.27).

Изнад почетка текста јеванђеља по Јовану (л.198v), у ствари уњета у средини текста глава по истом јеванђељу, налази се заставица зелене и црвене основе украшене окер палметицама. Иницијал И на почетку текста, има доста занимљиво рјешење и има паралела у другим босанским рукописима, као што је Апокалипса Радосава у Ватиканској библиотеци (сл.28).

На крају јеванђеља по Јовану (л.261r) уњета је заставица која се обично налази на почетку текста. Има урез на доњем дијелу,  који је обично предвиђен за текст, односно наслов. Заставица је украшена флоралним орнаментима стилски сродним са заставицом на почетку истог јеванђеља. Боје су окер, жута и црвена (сл.29).

 

 

ИЗВОР: Д. Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997; М. Харисијадис, Илуминација рукописа босанског поријекла у средњем вијеку, ГЛАС CCCLIV Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, књига 6, Београд 1988.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg