НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1) | Племенито

НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1) | Племенито

НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)


слике

НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)
НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ГРОБЉУ ПОД ДУБОМ У УБОСКОМ (УБОСКО 1)

Крај у којем је подручје општине Љубиње, између Стоца и Попова поља, је слабо истражен. За неколико уочених и забиљежених  градина и тумула претпоставља се да су из бронзаног или жељезног доба.  У античком периоду је од Стоца преко Жегуље и Љубиња пролазила античка цеста. Наиме, у Жегуљи су константовани остаци римске зграде, а у Љубињу остаци римског насеља. Права истраживања у том крају нису вршена.

У раном средњем вијеку територија данашње општине Љубиње припадала је великој раносредњовјековној жупи Попово. То је био најсјевернији дио у жупи Попово који је граничио са жупама Дубраве и Дабар. Разграничење је природна граница на жегуљској коси која географски издваја сливове Требишњице и Брегаве, као и масиви Ситнице и Кулаша који ограничавају жупе Попово и Дабар. Политички крај је припадао области Хума, којим су од 7. до скоро прве половине 14. вијека, уз мање прекиде, владали српски владари из Дукље и Рашке. Од 1324. до 1326. године  овај дио Хума заузео је босански бан Стјепан II Котроманић, а његов насљедник Твртко I је  до 1373. године  проширио  границе босанске државе ка југу на цијели Хум, и источније све до Котора и Оногошта. У вријеме Тврткове власти почиње успон породице Косача, из које је Влатко Вуковић већ у то вријеме добио на управљање већи дио Хума, којим је ова породица  за вријеме Сандаља Хранића (1392-1435), херцега Стeфана Вукчића Косаче (1435-1466) и његових синова до 1482. године потпуно владала. Османлије су крај око Љубиња заузеле између 1465. и 1467. године, а у збирном попису Босанског санџака 1468/69. године већ је уписана нахија Љубиње. У првом поименичном попису санџака, вилајета Херцеговина, уписана су многа мјеста овог краја.   

Изгледа да је тај крај у раном средњем вијеку био пуст, јер се у 14. и 15. стољећу у њему стално насељавају бројни влашки катуни који су припадали Доњим Власима. Према историјским изворима из седамдесетих година 15. стољећа, у Убоском је био један од  четири  катуна херцеговачких влаха  “родо-племенске јединице  Бурмаза”, најбројнијег од братстава влаха. У то вријеме катунар  једне групе Бурмаза у Убоском је био Милобрат Обрадовић. Колико је још било катуна и којем су влашким групама припадали, није познато. Изгледа да је Убоско међу насељеним мјестима љубињског краја у у првој половини 15. стољећа било добро насељено, о чему свједоче четири документоване некрополе и два натписа на стећцима: Помоћана Остојића на стећку број 7 на некрополи Убоско 1, и Дабижива Радовановића на некрополи Гребуше, на којој су остаци, вјероватно средњовјековне цркве. Дабижив Радовановић је био поносник олова, односно син Радована из џемата Милобрата Обрадовића у најбројнијем влашком роду Бурмаза. Он се посљедњи пут у дубровачким изворима среће 1447. године, што значи да његов споменик није млађи од посљедње четвртине 15. стољећа.

 

Опис добра

Некропола Убоско 1 спада у веће некрополе љубињског краја, поред оних у Влаховићима, Дубочици и Премиловом пољу. На њој се налази 57 стећака: 2 сљемењака, 32 сандука, 22 плоче и 1 крст са плочом. На рубу некрополе, поред сеоског пута, налази се и већа чатрња са полукружним сводом. То је некропола на редове који су окомити на главну оријентацију самих споменика. Стећци су оријентисани у основном правцу З-И, тачније СЗ-ЈИ , осим 4 комада који стоје под правим углом на ту оријентацију. Оријентација стећака прати природну оријентацију терена.

Поред специфичних приказа разних животиња и људских фигура, величином и обрадом издваја се неколико великих плоча (бр. 17, 18, 43), димензија 300 (310) џ 285 џ 40 цм. Украшено је 13 стећака.

1. Високи сљемењак (150 џ 155 џ 85 цм) са постољем (190 џ 195 цм). При дну сљемењак се сужава. Између сљемена и сандука је тордирана трака.

На сјеверозападној чеоној страни је пластичан стилизовани крст са једнако дугачким и мало проширеним краковима, оивичен пластичном врпцом. У средини крста су два концентрична кружна вијенца, а у краковима по један круг. Испод крста је приказ фантастичне животиње без ногу. Тијело јој је повијено. На глави је додатак у виду два концентрична круга.

На југоисточној чеоној страни је пластична представа јелена са птицом. Јелен је пригнуте главе ка јако испруженим предњим ногама. Задње ноге су необично дугачке и подвијене. На сјевероисточној, бочној страни је пластично приказана сцена лова. Ловац на коњу гађа копљем јелена у врат.

2. Већи, окрњен и утонуо сандук (169 џ 110 џ 50 цм).Врхови вертикалних страна уоквирени су врло пластичном тордираном врпцом. На сјеверозападној чеоној страни је повелик стилизован пластични крст са два мала крста изнад њега. Кракови великог крста су једнаке дужине и завршавају се кружницама.  На обе бочне стране  је по један  низ једноставно датих пластичних фигура  који подсјећа на коло. Неке фигуре су оштећене.

3. Јако низак сандук са постољем. Сандук је мањих димензија (118 џ 82 џ 17 цм). Постоље је на свим странама веће за 15 цм. Стећак је окрњен на угловима и ђеломично утонуо. На водоравној плохи је оригинална рељефна представа која се састоји од двоструког крста чији се водоравни кракови завршавају већим спиралама. Усправни кракови имају на горњој страни розету, а на доњој полукружно постоље крста и у њему розету. На горњем водоравном краку је на свакој страни између усправне пречке и спирале по једна птица.

4. Сандук средње обраде и очуваности. На сјеверозападној чеоној страни је пластични крст са проширеним краковима при крајевима. Између кракова горње половине је по једна јабука.

5. Високи сљемењак са постољем  (172 џ 61 џ 100 цм), врло добро клесан и очуван. Мало је нагнут на источну страну. Оријентација је сјевер-југ. При дну је мало сужен. На свим усправним странама, између сљемена и сандука, је јако изражена пластична трака. На сјеверној чеоној страни је пластично изведен правоугаони штит и испод њега урезани мач. Цијелом висином штита је приказана животиња која има сва својства јелена са подигнутом главом, осим дугачког репа, забаченог на леђа, који се на на крају рачва. У забату сљемена је приказана нека животиња дугачког репа испред које је змија. На јужној чеоној страни је сцена борбе двију животиња. Подсјећа на приказ борбе лава са змајем. “Змај” има змијолико тијело, два крила  и завинути реп. Глава је приказана са великим отвореним раљама.  На забату је приказ двију птица, окренутих једна према другој. На западној бочној страни је колона од шест мушких фигура са мачевима. Први ратник је окренут колони која почиње са коњаником, а иза њега су још 4 пјешака. Први пјешак има наперен лук и стријелу. На источној бочној страни су двије сцене: у јужној половини је тренутак када ловац забада копље у трбух медвједа. Фигура човјека је мала у односу на медвједа.  На сјеверној половини је сцена лова на јелена. Изнад јелена је соко који га прогони, а ловац га гађа стријелом.

6. Високи сандук (172 џ 70 џ 80 цм), оштећен, нагнут и утонуо. На западној чеоној страни  се примјећује фигура човјека. Пошто је источна чеона страна до пола висине над земљом, види се горњи дио тијела јелена. На сјеверној бочној страни је дио неког рељефног мотива који се не распознаје.

7. Високи сандук са постољем (сандук 145 џ 40 џ 105 цм; постоље ), узак, мало окрњен, испуцао, иначе добро клесан. Оријентација сјевер-југ. На водоравној  плохи је уклесана “каменица”. На сјеверној чеоној страни је рељефни приказ коњаника са штитом и мачем. Испод њега је урезан натпис у 5 редова, оштећен и дјеломично читак. Вего је прочитао натпис писан  ћирилицом: “+ ОВДИ УМРХ…МИЛО ОСТОЈЕ НЕЦИ. А СЕ ПИ[СА]… (Овдје умријех, ја Мило, нећак Остојин. Написао…). На јужној чеоној страни, испод двије розете, у вијенцима уоквиреним траком од косих паралелних цртица, је скоро нечитак натпис, распоређен у шест косих редова. Према Бешлагићу, разазнаје се текст: “АСЕ ЛЕЖЕ ПОМОЋАН ОСТОИЋ , КО МЕНЕ … НКО МЕ.... Патронимик Остојић јавља се два пута у књизи Ивана Припчиновића у другој половини 15. стољећа, а према анализи слова спада у 15. стољеће. На западној бочној страни је пластичан фриз од низа  четверолисних розета у кружним вијенцима испод којег је трака од урезаних косих паралелних цртица. Испод фриза су “романичке“ аркаде  са 4 интерколумније. У аркадама је неколико слова као наставак натписа са чеоних страна. На источној бочној страни је исти мотив фриза и аркада.

8. Високи, добро обрађен сандук са постољем (сандук 147 џ 87 џ 97 цм, постоље 180 џ 120 цм).  Према дну сандук се сужава. Окрњен је на јужној страни.  На водоравној страни је пластичан украс у виду обичног крста. На врху усправних страна је пластичан фриз од повијене линије са тролистовима. Испод нега је на западној чеоној страни, у плитком рељефу, приказ лова на јелена са ловцем и соколом. На источној чеоној страни је неколико рељефно исклесаних фигура. У дну је вјероватно срна коју слиједи пас. Изнад срне су три птице. У висини птица на другој половини слике је женска фигура са рукама на боковима. На њеним раменима стоји  по једна птица необично дугачких ногу.

На сјеверној бочној страни је у плитком рељефу приказана колона са четири кошуте, на чијим су леђима птице, сличне онима на раменима женске фигуре на истом споменику.  Испод прве кошуте је приказ фантастичне животиње која, по Бешлагићевом детаљном опису, подсјећа на фигуру пијетла.

9. Сандук (186 џ 80 џ 55 цм), оштећен на јужном крају и утонуо у земљу. Усправне стране су на врху украшене фризом од повијене линије са тролистовима. На западној чеоној страни приказано је коло, састављено од мушких и женских фигура које се држе рукама уздигнутим у висини рамена. Коло се наставља и на сјеверној бочној страни. На источној чеоној страни види се дио коња и јахача. На јужној бочној страни над земљом је само врло пластичан фриз.

10.  Сандук  утонуо у земљу. На јужној бочној страни је видљив дио неколико људских фигура са уздигнутим рукама,  са релативно великим шакама са састављеним прстима.

11. Велики и висок сандук са постољем (сандук 180 џ 88 џ 220 цм, постоље 220 џ 180 џ 30 цм). Према доље сандук се сужава. При врху свих усправних страна се пружа пластичан фриз од повијене линије са тролистовима, испод којег је трака од косих паралелних цртица. На западној чеоној страни је пластично приказана сцена коњаника чије узде придржава женска фигура. У другој руци жена држи копље или заставу. Изнад главе коњаника је осмеролисна розета у кружном вијенцу. Бочно, са обе стране, налази се по једна велика четверолисна розета окружена назубљеним вијенцем. На источној чеоној страни је фигура јелена. На јужној бочној страни су аркаде са “сараценским“ луковима  и са 6 интерколумнија. На сјеверној бочној страни је исти приказ, само што је између аркада и фриза исклесан низ розета у вијенцима.

12. Велики крст са плочом, добро обрађен и очуван. Димензије: крст висина 325 цм, ширина са краковима 165 цм, дебљина 35 цм, плоча 215 џ 160 џ 40 цм. Обе усправне стране крста су идентично украшене урезаним орнаментом. Крст је обрубљена траком са косим паралелним цртицама. У центру крста је урезана осмеролисна розета. Исти мотив је на три крака крста. Плоча је на водоравној страни обрубљена истом бордуром као и крст.

13. Велика плоча (250 џ 220 џ 35 цм). Оштећена атмосферилијама. Унутар бордуре од урезаних косих паралелних цртица, у једном углу је полумјесец, а у другом розета.

Некропола се може датирати у широки распон 14. и 15. стољећа, али према натпису на стећку бр. 7 и према хронологији натписа на стећцима на оближњим локалитетима на подручјима Љубиња и Стоца, развој ових некропола је био наијнтензивнији у другој половини 15. стољећа. Патронимик Остојић јавља се два пута у књизи  ИванаПрипчиновића у другој половини 15. стољећа (Храбак, 1956, 37).

 

ИЗВОР: Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Љиљана Шево, број: 05.2-2-699/03-2, 21. јануар 2004, Сарајево.

ФОТОГРАФ: Митар Л. Ђурица

ПРИРЕДИО И ПРИЛАГОДИО ЗА САЈТ: Борис Радаковић

слика дана:

носилац пројекта:

порджали:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg

Кључне ријечи:

Мраморје Стећци Црква Хум