„ПЛЕМЕНИТО“ У ДОБОЈУ И НА МАЈЕВИЦИ | Племенито

„ПЛЕМЕНИТО“ У ДОБОЈУ И НА МАЈЕВИЦИ | Племенито

„ПЛЕМЕНИТО“ У ДОБОЈУ И НА МАЈЕВИЦИ

14:06:31 06.04.2016

У склопу пројекта „Племенито“ 2. априла 2016. године радна група посјетила је Добој, гдје је обишла музеј у Добоју и стари средњовјековни град Добој, а послијеподне истог дана обишла је и неколико некропола стећака на подручју села Пипери, у близини Лопара, на Мајевици. У добојском музеју радна група, у саставу Борис Радаковић, Предраг Лозо, Неђо Малешевић и Петар Бејатовић, се упознала са средњовјековним благом које се ту чува, као и са бројем и структуром средњевјековних натписа на подручју које покрива ова установа. Стручно особље музеја посебно је истакло пронађене фрагменте фресака из средњовјековног манастира Липље, те веома сличне фрагменате фресака пронађених у добојској тврђави. Те чињенице свакако говоре о хришћанству на том подручју током средњег вијека и позивају да се будућа истраживања морају усмјерити ка поменутим изворима.

У тврђави Добој затекли смо археолошке радове које воде људи из добојског музеја гдје смо се упознали тренутним стањем тврђаве, која је у прилично добром стању, али којој свакако треба рестаурација и наставак археолошких истраживања. Иначе, стари град Добој први се пут спомиње у дубровачком писму угарском краљу Жигмунду од 28. јуна 1415. године.

У послијеподневним сатима радна група упутила се на Мајевицу гдје се уз помоћ археолога аматера и доброг познаваоца стећака на Мајевици, Војина Спасојевића, из Лопара, уредника сајта Мраморје (којем овом приликом захваљујемо на помоћи), увјерила на лицу мјеста да село Пипери на Мајевици чува вриједан фонд ових средњовјековних споменика.

Од неколико десетина стећака са три локације, на њих неколико налазе се уклесани ћирилични натписи о покојницима у чији спомен су подигнути. Слова су крупна и прилично дубоко уклесана тако да су видљива голим оком. Што се тиче облика стећака преовлађују сандуци, саркофази и стећци у облику стубова правоугаоних облика. Осим на два примјерка (на једном се налазе два крста, на другом слабо видљив приказ, вјероватно неких животиња) нема других видљивих уклесаних симбола.

Натписи су писани на више начина. На сандуцима највише је натписа који заузумају три стране сандука (предњу, и двије бочне стране) или двије стране (предњу и једну од бочних страна), док на стубовима натписи стоје на предњој страни или на бочним странама. На двије од три локације стећци се налазе у шумским подручјима, покрај сеоског земљаног пута и лако су уочљиви. Има стећака преко којих су стабла дијелом пустила своје коријење или их својим стаблом притискају. Такође, има и стећака који су скоро у потпуности под земљом и само им мањи дијелови вире изнад земље, што нас наводи на закључак да би једно опсежно археолошко истраживање на свијетло дана извадило знатан број нових стећака који се крију испод земље. Наш пријатељ Војин је указао и на једну земљану гомилу која се налази у близини двије некропополе стећака, једну од друге удаљену 200-тињак метара, коју народ од давнина назива Црквином или Црквиштем и претпоставља да би се можда испод ње могли налазити остаци неке средњовјековне цркве.

Некрополе нису у завидном стању, пут до њих није означен, она није заштићена, а шума пријети да оштети стећке. Такође, опасност за стећке јесте и људски фактор, а на лицу мјеста смо се увјерили да су неки стећци одавно поломљени и да су послужили за ограђивање сеоских имања и сл. Надамо се да ће локалне власти покушати да учине колико је у њиховој моћи да сачувају ову баштину нашег средњег вијека, а имајући у виду и природу која је предивна на том  мјесту, чист ваздух, и да нагласимо, прилично добру путну мрежу од Бијељине преко Лопара до села Пипери, сматрамо да би уз мало улагања и рекламирања овај дио Мајевице могао да постане примамљив за потенцијалне туристе.