POVELjA KRALjA OSTOJE KOJOM POTVRĐUJE RANIJE DAROVNICE DUBROVNIKU | Plemenito

POVELjA KRALjA OSTOJE KOJOM POTVRĐUJE RANIJE DAROVNICE DUBROVNIKU | Plemenito

POVELjA KRALjA OSTOJE KOJOM POTVRĐUJE RANIJE DAROVNICE DUBROVNIKU


Napomena

Početkom 1399. kralj Stefan Ostoja izdao je tri različitie isprave Dubrovniku. Poveljom od 15. januara 1399. prodao je Dubrovniku Slansko primorje, a istog dana poslao dijaka Stipana Dobrijevića po srpski dohodak u Dubrovnik. Ispravom od 5. februara 1399. kralj Ostoja potvrdio je Dubrovačkoj opštini darovnice svojih prethodnika, posebno se pozivajući na ispravu kralja Stefana Tvrtka I Kotromanića od 10. aprila 1378. Povelja se čuva u Dubrovačkom arhivu.
 
Literatura: Stari srpski arhiv 7,Beograd 2008, 163-173, (povelju priredio Rade Mihaljčić).

Prevod

U početak Oca, u ispunjenje Sina i Svetog duha, koji na početku divnim utemeljenjem nebesa utvrdi i vaseljenju svoju osnova, za milosrđe pak iz milosti čovekoljubivo siđe s nebesa na zemlju, i ljudsku prirodu koja je zbog prestupa pala, sobom je obožio i na nebesa uzneo. Time je sve od nepostojanja u postojanje bilo postavljeno, time su i izgubljene ovce doma Izrailjevog istinskom pastiru Bogu svedržitelju bile vraćene, time se i skiptri carski po celoj vaseljeni utvrđuju i ponosno slave Boga svedržitelja.Takođe i ja Stefan Ostoja po milosti njegovog božanstva kralj Srba, Bosne i Primorja, udostojen bih kraljevati na zemlji roditelja i praroditelja naših, da izvršavam pravdu i poštujem pravila, da dajem milosti i isprave veru gradovima i podanicima, malim i velikim, svakome po njegovoj zasluzi, i tako mi kraljevstvo stoji u miru i slavi.

 I tada dođoše u slavni dvor kraljevstva mi u Podvisoki plemeniti i mudri muževi slavnog grada Dubrovnika, vlastela i poklisari Žun Žurgović i Mihoč Rastić sa dostojnim i skupocenim darovima i počastima od spomenutog grada Dubrovnika, vlastele i Opštine. I ti spomenuti poklisari sa svakom ljubavlju od nas tražiše i uljudno (krdsio) nastojaše za ugovore, zakone i sloboštine rečenog grada Dubrovnika, koje su imali u poveljama s našim roditeljima i praroditeljima, s gospodom srpskom, raškom i bosanskom, kako bismo i mi, po običaju rečene gospode, njima krepko potvrdili i ustanovili sloboštine, zakone, povelje i pisanija naših prethodnika, gospode srpske, raške i bosanske.

I kraljevstvo mi čuvši i razumevši podobne, razumne, prikladne i prave molbe, posavetovavši se sa previsokom gospođom, Bogom darovanom mi kraljicom kira Kujavom i sa vlastelom i velmožama kraljevstva mi, stvori milost kraljevstvo mi rečenome gradu Dubrovniku, vlasteli i svoj Opštini dubrovačkoj, po svim našim listinama i poveljama, za njihovo prijateljstvo potvrdismo im sve i svakojake povelje i zapisanija rečene gospode srpske, raške i bosanske i povelju kralja Tvrtka koju je izdao slavnom gradu Dubrovniku u godini od Hristovog rođenja 1378, meseca aprila 10. dana i sve druge povelje i zapisanija i svoboštine zakonite i ugovore prve i poslednje, koje im je učinio i zapisao rečeni kralj Stepan Tvrtko i sva druga gospoda, koja su vladala do mene, da je do veka rečenomu gradu Dubrovniku i celoj Opštini tvrdo i neosporivo (neporočno) od nas i naših naslednika; takođe da su uvek sigurni u sve rečene povelje i u zakone i ugobore i u sve svoboštine rečene gospode srpske, raške i bosanske.

I rečena vlastela i poklisari grada Dubrovnika primiše i obavezaše se davati kraljevstvu od spomenutog grada Dubrovnika i od Opštine Srpski dohodak, dve hiljade perpera dinara dubrovačkih, svake godine na Dmitrov dan, po zakonu i ugovoru kako su davali našem bratu svetopočivšem gospodinu kralju Stepanu Tvrtku.

I na to više pisano, da bude vekovima krepko, prisegoh i kleh se ja rečeni Stepan Ostoja s Bogom darovanom mi gospođom kraljicom kira Kujavom, stavljajući ruke na sveto jevanđelje i časni krst Gospodnji sa vlastelom kraljevstva mi: s vojvodom Hrvojem, s knezom Pavlom Radinovićem, s tepčijom Batalom, s vojvodom Sandaljem, s vojvodom Pavlom Klešićem, s vojvodom Vlatkom Tvrtkovićem, s vojvodom Vukašinom Milatovićem, s knezom Radoem Radosalićem, s knezom Voisavom, s knezom Vukašinom Zlatonosovićem, s knezom Radoem Dragosalićem, s knezom Priboem Masnovićem, s knezom Vukom Tepčićem, s knezom Kovačem Diničićem.

I ovo utvrđeno da bude neporecivo do veka našega i njihova, tako nas Bog ukrepi u vladavini. Ko bi ovo oskrnavio ili porekao, da sve kletve na njega padnu i da je proklet Bogom ocem i Sinom i Svetim duhom i svih koji su Bogu ugodili i da je u gnevu kraljevstva mi.

Pisano u Sutisci u slavnom dvoru kraljevstva mi u godini od Hristovog rođenja 1399, 5. dan meseca februara, a pisa po zapovedi kraljevstva mi Hrvatin dijak.

 

+ Gospodin kir Stefan Ostoja, milošću Božijom kralj Srba, Bosne i Primorja.