O NADGROBNOJ PLOČI KRALjICE KATARINE | Plemenito

O NADGROBNOJ PLOČI KRALjICE KATARINE | Plemenito

O NADGROBNOJ PLOČI KRALjICE KATARINE


Nadgrobna ploča kraljice Katarine (1425/26- 1478) kćerke hercega Stefana Vukčića Kosače i Jelene Balšić, i žene bosanskog (srpskog – B. R.) kralja Stefana Tomaša, bez sumnje, jedan je od najinteresantnijih spomenika vezanih za bosansku i humsku heraldiku poznog srednjeg veka. Na kamenoj ploči u crkvi Santa Maria in Aracoeli u Rimu, u reljefu je prikazana pokojna kraljica kako leži držeći molitvenik u rukama, dok su s obe strane njenog uzglavlja grbovi, više kojih su krune. S leve strane je kvadriran grb: u prvom i četvrtom kvartiru predstavljena je ljiljanova kruna, a u drugom i trećem kvartiru konjanik. U unutrašnjem štitu, štitu u srcu, javlja se oklopljena ruka s mačem, ispod polumeseca i zvezde. Ovi simboli se, koliko je poznato, na nadgrobnoj ploči kraljice Katarine prvi put pojavljuju skupa, kao heraldička kompozicija posredno vezana za Bosnu. Docnije, krajem XVI veka, ova će znamenja predstavljati okosnicu „ilirske heraldike", a još kasnije i „bosanskog grba ". S desne strane je štit s tri trake, dok je na unutrašnjem štitu krst. O heraldičkim elementima na ovim grbovima mnogo je pisano. Uglavnom su usaglašena tumačenja da krune u grbu s leve strane predstavljaju grb bosanskog (srpskog- B. R.) kralja Tomaša, a da grb desno od kraljice, predstavlja grb Kosača: tri srebrne trake na crvenom.  Konjanici su već zagonetniji. Prema pretpostavci Aleksandra Solovjeva njihovo poreklo treba tražiti u predstavi kralja-konjanika na reversu velikog, „obistranog”, pečata bosanskih kraljeva. Ruku s mačem Solovjev dovodi u vezu s hercegom Hrvojem, dosta posrednim i tankim genealoškim konstrukcijama, a u polumesecu i zvezdi vidi stari verski simbol sa stećaka, ili čak oznaku Hrvojevog vazalnog odnosa prema Turcima (što nije verovatno). Na ovom mestu, međutim, neće biti reči o samim grbovima, koji nesumnjivo zahtevaju mnogo temeljniju analizu. Ovom prilnkom samo će biti postavljeno pitanje: koliko su pouzdani izvori iz kojih su nam stigla ova znamenja?


Grbovi na nadgobnoj ploči zlehude bosanske (srpske-B.R.) kraljice ušli su u heraldičku literaturu preko crteža sumnjive tačnosti, koji su vekovima bili precrtavani, ali retko proveravani. Artur Evans js crtež ove nadgrobne ploče u svome putopisu kopirao iz ilustracije u knjizi: Alphonsio Siacconii, Vitae et Res Gestae Rontificum Romanorum et S. R. E. Sardinalium ab. Augustino Oldoino recognitae, &. s. tom sol. 41, Roma, 1677. Franjo Rački je 1890. objavio crtež grbova sa ploče, verovatno precrtan iz Evansa, ili Evansovog izvornika. Zapažanja Račkog vrlo su interesantna. On, naime, govori o tome da je nadgrobna ploča, koja je isprva bila na podu crkve, godine 1590. — prilikom prepravke prezbiterijuma — podignuta i uzidana u obližnji stub broda crkve. Tom prilikom nestala je i ploča sa izvornim ćiriličnim natpisom, a postavljena je i nova ploča sa latinskim natpisom koja stoji i dan danas. Rački veli da su grbovi na ploči veoma izlizani:

,,Takove nam grbove prikazuju, kako rekoh, snimci u starijih i po njih i u novijih izdanja. Nu, danas. kako sam se svojima očima mogao osvjedočiti, ne razabira se sve ovako. Grb naime na lievoj strani sav je tako izlizan i oštećen da se samo štit razabira, ne vide se više ni pojasi ni štitić. Grb na desnoj strani bolje je sačuvan; vidi se naime kruna nad štitom i zatiem obje krune u štitu; nu od vitezova razabira se onaj pod 3, dočim onaj pod 2 sav je izlizan; a onomu štitu u sredini, s rukom držećom mač ne ima ni traga, kano da ga nije nikada ni bilo. Takovi su grbovi, kako je vidimo danas, ne od jučer nego od god. 1590., jer od te dobe, kada je nadgrobna ploča s poda svetišta prenesena u brod i tuj u visini stupa uzidana, nije više oštećena niti čovečjom nogom izlizana. Ovakova je nadgrobna ploča, klesarija na njoj, slike i nadpis, već tri stotine godina. Odkle su dakle snimci, na kojih se prikazuju grbovi sasvim neoštećeni?“


Odakle, zaista? U istinitost ovih tvrdnji i sam sam se uverio, čak sam, pod oskudnim osvetljenjem u crkvi, čitav vek kasnije, video i manje nego Rački: samo obrise grbova, figuru kraljice i latinski natpis. Vrlo je simptomatična godina prenosa ploče - 1590. Dakle, pravo u vreme procvata „ilirske" heraldike. Nije isključeno da je pojava polumeseca i zvezde, kao i ruke s mačem naknadna interpretacija (i slobodna ilustracija) s kraja XVI veka, potekla od nekog iz kruga u kome se - u krilu rimske kurije - stvarao „slovinski” pokret i „ilirska” heraldika.

Dvojni, ćirilični i latinski, natpis na nadgrobnoj ploči kraljice Katarine takođe predstavlja zanimljiv problem. Kada je 1590. nadgrobna ploča podignuta sa poda na zid crkve Santa Maria in Aracoeli u Rimu promenjene su i originalne ploče sa natpisom. Nestalo je ćiriličnog teksta, a u latinskom su se potkrale neke greške koje menjaju smisao.

Originalni ćirilični natpis s nadgrobne ploče sačuvan je zahvaljujući rimskom kaligrafu Ivanu Palatinu, koji ga je 1545. godine prepisao, a dve godine kasnije objavio u svojoj knjnzi o raznim pismima: Libro di M. Giovani  Battista Palatino cittadino Romano nel qual s 'insegna a scrivere ogni sorte de lettera antica e moderna di qualunque natione, Roma, 1547. Od Palatina je ovaj tekst, skupa s greškama, preuzeo i Mavro Orbin, a od njega i drugi.  U jednoj starijoj inkunabuli (iz 1479) koja se danas čuva u Vircburgu (Wurzburg), sačuvana je i tačnija varijanta teksta. Posebno je karakteristična poslednja rečenica. Kada je Palatino transkribovao srpski tekst na latinicu napravio je jednu grešku: Spomenik gne pismom postavglien. Ovu grešku, preneli su i potonji prepisivači nadgrobnog natpisa iz Palatinove knjige. Sudeći prema originalnom ćiriličnom tekstu  kod Palatina, kao i prema inkunabuli iz Vircburga, izvorni srpski tekst je bio drugačiji i glasioj e: Spomenik nje(nim) pinezom postavljen.  Ne radi se, dakle, o tome da je natpis na spomeniku pisan o trošku kraljice Katarine, njenim novcem (pinezom).


Kada je 1590. postavljana nova ploča s latinskim tekstom načinjena je još jedna, ozbiljnija, greška. Tako je na latinskom natpisu, koji stoji i danas, dopisana reč sestra, koja nema genealoško opravdanja: Ducis Sancti Sabbae Sorrori e(x) genera Helena... Tako je Katarina, kćerka hercega Stefana, proglašena njegovom sestrom. Mišljenja da se reč sestra možda odnosila na eventualno Katarinino pripadništvo trećem redu sv. Franje (sestre trećerednice), u novije vreme je odbačeno, pa je očigledno da je u pitanju greška u prepisivanju.


Tekst preuzet iz knjige ILIRSKI GRBOVNICI I DRUGI HERALDIČKI RADOVI, autora Aleksandra Palavestre.


PRIREDIO: Boris Radaković

slika dana:

nosilac projekta:

pordžali:

baner dijaspora.jpg

ministarstvo prosvjete baner.jpg