Izložba u Muzeju RS: Priča o viteštvu i tehnikama ratovanja | Plemenito

Izložba u Muzeju RS: Priča o viteštvu i tehnikama ratovanja | Plemenito

Izložba u Muzeju RS: Priča o viteštvu i tehnikama ratovanja

21:26:19 02.09.2016

U Muzeju RS u Banjaluci 22. septembra biće otvorena izložba „Doba viteštva – oružje i oklopi srednjovekovnih ratnika iz zbirki Muzeja RS“.

Prema rečima Janka Vračara, autora izložbe, višeg kustosa – istoričara Muzeja RS, postavka obuhvata dobro očuvane primerke hladnog oružja poput mačeva.

- Tokom naseljavanja Balkana, Sloveni su od Germana preuzeli dugi mač, koji su Rimljani nazivali spatha. Mačevi se prema svom obliku i nameni mogu podeliti u dve grupe, prema radikalnoj promeni oblika koja je uslovljena pojavom nove vrste oklopa kojima su se mačevi suprotstavljali. Ova promena odigrala se tokom prve polovine 14. veka, a mačevi iz prve grupe bili su namenjeni za suprotstavljanje verižnom oklopu, dok su oni iz druge grupe bili namenjeni za probijanje punog oklopa – priča Vračar.

Pored mačeva, kaže on, biće prikazana i koplja koja su predstavljala jedno od najstarijih oružja srednjovekovne srpske vojske čija je upotreba bila veoma raširena.

- Koplje, oružje vojnika od pamtiveka, malo se promenilo u razdoblju od 11. do 14. veka. I druge vrste hladnog oružja, poput buzdovana ili bojnih sekira, naći će svoje mesto na izložbi. Od ranih vrsta vatrenog oružja posetioci će moći videti i pušku „kukaču“ sa kraja 15. i s početka 16. veka. Od oklopa na izložbi će biti predstavljena dobro očuvana verižna košulja rađena između 14. i 15. veka, koja se čuva u Muzeju RS – rekao je Vračar.

Postavku, dodaje on, prati i odgovarajući katalog u kojem je dat detaljan istorijski presek razvoja srednjovekovnog viteštva i tehnike ratovanja, sa posebnim osvrtom na vojnu organizaciju srednjovekovne Srbije i Vizantije.

- U katalogu izložbe prikazani su primerci srednjovekovnog hladnog i vatrenog oružja od 11. do 16. veka. Vitez je bio slobodan čovek koji je posedovao zemlju, ali je imao vojnu obavezu određenu feudalnim zakonima. Vojnički trening za budućeg viteza, odnosno oklopljenog konjanika počinjao je u sedmoj godini, kada bi mladog feudalca slali od kuće i obično je dovođen na dvor velikaša koji je pripadao senioru ili srodniku njegovog oca. Tu je mladić prolazio kroz godine mukotrpnog treninga – objašnjava Vračar.

Izložba „Doba viteštva“ i prateći katalog, kaže on, predstavljaju pokušaj da se posetiocima i stručnoj javnosti približi jedan segment srednjovekovne prošlosti, odnosno način na koji su vitezovi ratovali i koja su oružja pri tome koristili.

 

Srbija uvozila oružje sa Zapada

- Mačevi su bili retki sve do 14. veka, kada u upotrebu ulaze i kompozitni lukovi i samostreli. Od oklopa su imali verižne košulje, da bi od 14. veka ušao u upotrebu pločasti oklop u zapadnom stilu, dok su šljemovi uvoženi i sa Zapada i sa Istoka. Pod stalnim pritiskom Osmanlija u drugoj polovini 14. veka, Srbija je uvozila sve više oružja sa Zapada, posebno iz Venecije i Lombardije. U 15. veku sve bolje opremljeni srpski vitezovi bili su gotovo identično opremljeni kao i italijanski – rekao je Janko Vračar.

 

IZVOR: BLIC